Представљена књига „Испод ратног кишобрана“ Риста Трифковића

У Матичној библиотеци Источно Сарајево вечерас је престављена књига „Испод ратног кишобрана“ Риста Трифковића. О књизи су говорили приређивач рукописа Миљана Мацан, виши библиотекар, проф. др Мирјана Лукић и проф. др Жељка Пржуљ.

Приређивач рукописа, Миљана Мацан, говорила је о оснивању Легата Риста Трифковића у склопу Матичне библиотеке Источно Сарајево и о трагању за „изгубљеним“ рукописом књиге која вечерас представљена публици. Међу мноштвом рукописа, преписки, уговора који су завјештани бибилотеци, нашла се и забиљешка о завршеном рукопису књиге „Испод ратног кишобрана“.

„То је био један мали папирић, коме је Ристо Трифковић дао наслов Забиљешка и у коме каже: Данас је девети септембар `92. године, завршено је прештампавање рукописа. Трагали смо осам година за тим рукописом, гдје смо год знали да је неко Трифковића знао, да је имао неке везе са њим, питали смо. Све док се прије двије године тај рукопис није изненада појавио у сред Пала, у соби Дејана Гутаља“, рекла је Мацан.

Проф. др Мирјана Лукић истакла је да у српској послијератној књижевности Ристо Трифковић заузима посебно мјесто, као писац који убједљиво обликује доживљај апсурда егзистенције и као једини писац на простору Босне и Херцеговине који досљедно пише тип натуралистичко-реалистичке прозе.

„Сликајући неогољену, често грубу реалност са периферије живота, провинцијалним језичким жаргоном, Трифковић разобличава јунака његовог доба – примитивца и изданка малограђанског друштва, лишеног духовне димензије, који мисли, говори и дјела у складу са оним што га окружује“, рекла је Лукић.

Говорећи о књизи „Испод ратног кишобрана“ проф. др Жељка Пржуљ истакла је да сам наслов рукописа дефинише вријеме, простор и околности које су утицале на настанак и обликовање текстова у збирци. Пржуљ се осврнула и на то да је писац оставио аутопоетички запис у коме наглашава да су то кратки прозни текстови на чије умјетничко обликовање је и те како утицао ратни контекст, а то у случају Сарајева од 1992. године подразумијева апсолутну угроженост човјекове и физичке и менталне и идентитетске егзистенције.

„Рукопис се састоји од неколико десетина прозних текстова различите дужине, жанровског распона од писама, цртица, скица, портрета до разрађенијих текстова класичног приповједачког типа. Када је у питању тематскомотивски склоп, с обзиром на сам наслов Испод ратног кишобрана и стварности о којој говори, рекли бисмо да је хоризонт очекивања читаоца изневјерен, зато што у приче није укључен директни ратни контекст коме писац свједочи“, рекла је Пржуљ.

Ристо Трифковић рођен је у Горажду 21. новембра 1924. године. Основну школу завршио је у Чајничу, Гимназију у Сарајеву, а Новинарску школу у Београду. 

Након завршетка Другог свјетског рата, стекавши књижевну репутацију у бројним часописима ( „Живот“, „Одјек“, „Израз“, „Летопис матице српске“, „Политика“), Трифковић постаје уредник омладинског часописа за књижевност и културу „Зора“. Био је уредник у „Сарајевском дневнику“ и „Ослобођењу“, а касније и уредник у издавачким кућама  „Просвјета“, „Веселин Маслеша“ и „Свјетлост“. 

Добитник је бројних награда и признања. 

Умро је у Сарајеву 1993. године на Грбавици, гдје га је рат затекао.

(www.palelive.com / Катарина Дивчић)