Огласи
Др Милан Громовић, научни сарадник на Филозофском факултету Универзитета у Новом Саду, оджао је данас у Хеленском центру Филозофског факултета Пале предавање „Аналогија и дијалог у поетичкој паралели: Јован Дамаскин, Јован Кириот Геометар, Иван В. Лалић“.
Громовић је студентима говорио о реактивизацији средњовјековног језика, жанра, литургијског односа према поетској слици у пјесништву друге половине XX вијека, односно у поезији Ивана В. Лалића.
Према Громовићевим ријечима, пјесничка остварења настала у XX вијеку, која прате традицију српског и византијског средњовјековља, могу се подијелити у три групе: поетске молитве (пјесме молитве), теотолошке пјесме и иконичке пјесме.
Након предавања, одржана је и промоција књиге др Милана Громовића, „Плаво прозорје: Огледи о византијској духовности и сродним аспектима песништва XX века“. На промоцији су говорили проф. др Владан Бартула и аутор.
„Књига о којој говоримо данас је на некин начин везана и за хеленску и за византијску, грчку културу, па је и то повод што смо данас овдје у Хеленском центру, јер то има итекако везе са хеленским насљеђем у српској култури. И драго ми је да имамо колеге, научнике попут Милана Громовића који се баве овим темама. Мислим да су то заиста важне, фундаменталне теме, којима се не бави нико системски“, рекао је Бартула.
Бартула је истакао да ми ни на једном српском факултету немамо предмет који се зове „Византијска књижевност“, те да нисмо чак имали ни предмет „Византијска филозофија“ до проф. Богољуба Шијаковића који је увео тај предмет на Богословском факултету у Никшићу, а послије и на Палама.
„Аутор је заиста показао изузетну умјешност и знање, једну велику ерудицију, познавање савременог српског пјесништва, историје наше српске културе, средњовјековне културе, теологије, философије. Улази најдубље у све те теме и сва та питања и показује се мајстором компаративног есеја. Неко је ко умије да прави интертекстуалне везе, да ради компаративна истраживања на најбољи начин и да их онда обликује у текстове и књиге“, додао је Бартула.
Др Милан Громовић рекао је да би требало истражити све аспекте наше културе, без учитавања идеолошких и дневнополитичких ставова, јер нас то успорава и уназађује, а кроз овакав рад заправо се упознаје (свој) културни идентитет.
Громовић је изразио и велико задовољство јер је књига „Плаво прозорје“ препозната и међу истраживачима књижевности, византологије, али и међу историчарима умјетности.
„Књига Плаво прозорје је овенчана наградом Слободан Костић пре двадесетак дана у Речану, на Косову и Метохији и била ми је велика част и задовољство. Ту сам сазнао да књига живи свој живот и у црквеним круговима“, саопштио је Громовић.
Громовић је рекао да је ова књига, књига о науци о књижевности, али да је њен предмет истраживања много шири. И у том смислу је, како је рекао Громовић, значајно откривати и одгонетати шире културноисторијске концепте у нашем идентитету.
Књига „Плаво прозорје: Огледи о византијској књижевности и сродним аспектима песништва XX века“ састоји се из четири дијела: 1. Означитељи византијске духовности (огледи о поезији Јована Дучића и Момчила Настасијевића), 2. Византија, песничка хетеротипија ( огледи о поезији Милорада Павића, Ивана В. Лалића и Чарлса Симића), 3. Поетска Молитва (огледи о поезији Ивана В. Лалића, Милосава Тешића, Слободана Костића) и 4. Алтернатива несећању (огледи о поезији Љубомира Симовића и Матије Бећковића).
(www.palelive.com / Катарина Фуртула)
