Огласи
На Филозофском факултету Универзитета у Источном Сарајеву вечерас је приказан филм „Спасавање прекинутог дјетињства: Тинос – 30 година касније“ у режији Младена Којића.
Филм је приказан у оквиру манифестације обиљежавања Међународног дана грчког језика у организацији Центра за хеленске студије Филозофског факултета у Палама. Публици се овом приликом обратио декан Филозофског факултета, проф. др Владан Бартула.
„Желимо још једном да се захвалимо нашој браћи Грцима на изузетној, великој, невјероватној помоћи која је током рата од `92 до `95. године па и касније била присутна на овим просторима Босне и Херцеговине и Републике Српске. Када смо били на неки начин од цијелог свијета проказани, означени као најгори на свијету, потпуно лажно и необјективно и гдје су нам се само браћа Грци нашли у помоћи и разумјели нашу трагедију и страдање и стали на нашу страну“, рекао је Бартула.
Бартула је истакао да је ова манифестација један мали знак пажње, знак љубави и захвалности за несебичну помоћ и подршку коју су Грци пружили српском народу.
Овом приликом публици су се обратили и госпођа Слађана Димић из Црвеног крста Републике Србије и аутор филма Младен Којић.
Према ријечима госпође Димић, посебно мјесто у њеном дугогодишњем раду у Црвеном крсту Србије има програм вођења дјеце у Грчку, због тога што је тај програм омогућио дјеци да без обзира на рат имају срећно дјетињство и вратио им наду у бољи живот и боље људе.
„То су пре свега била деца која су у рату изгубила родитеље, деца без једног или оба родитеља, из хранитељских породица, деца избеглица, деца расељених са Косова и Метохије. Тај програм је трајао у Грчкој од 1993. године до 2011. године и тим програмом је Црвени крст Србије успео да обухвати негде око 21.000 деце, из Републике Српске, Републике Српске Крајине док је још постојала, из Републике Србије, односно Југославије“, истакла је Димић.
Димић је истакла да хуманитарна помоћ постоји на различите начине, те да је значајна и када се огледа у пакетима хране, али да је сасвим другачија ствар када породица прихвати туђе дијете, које је трауматизовано од рата и пригрли га као своје.
Аутор филма, Младен Којић, који је и сам био међу дјецом која су 1994. године отишла на Тинос, говорио је о томе како се одлучио да сними филм о времену које је провео у Грчкој.
„Ја сам 1994. године имао прилику да одем у Грчку и ја сам послије 30 година одлучио да сакупим људе који су ишли тада, тада нас је било 95, пет учитељица и деведесеторо дјеце. Моја идеја је била да на посебан начин снимимо филм и одамо захвалност грчком народу, идеја била да се вратимо на исто мјесто и прикажемо филм и сретнемо те људе. То се десило средином октобра, тамо је била премијера филма, те емоције нашег пријема, доласка, биле су као и прије 30 година“, рекао је Којић.
Којић је рекао да је снимање филма за њега постала мисија да покаже да српски народ и дјеца, која су данас одрасли људи, нису заборавили све оно што су Грци тада урадили за њих.
Документарни филм „Спасавање прекинутог дјетињства: Тинос – 30 година послије“ је емотивна прича о пријатељству грчког и српског народа, прича прожета емпатијом, љубављу и солидарношћу. Филм је снимљен поводом 30 година од боравка деведесеторо дјеце и пет учитељица из Власенице, Скелана, Братунца и Сребренице на грчком острву Тинос.
(www.palelive.com / Катарина Дивчић)
