Огласи
ПРИШТИНА – Министарство културе самопроглашеног Косова прогласило је православну цркву у селу Горње Винарце, седам километара од Митровице, на сјеверној страни ријеке Ибар „католичком“, у намјери присвајања баштине Српске православне цркве /СПЦ/, саопштено је из Епархије рашко-призренске, која изражава протест и позива међународне представнике да реагују како би се зауставило будуће насиље над црквама СПЦ.
У саопштењу се наводи да је, у кампањи присвајања материјалне и духовне баштине СПЦ, министарство у Приштини започело наводну „обнову“ православне цркве у селу Горње Винарце, без да је контактирало СПЦ о томе.
Црква је под именом „католичка црква у Горњем Винарцу“ уврштена у списак „споменика под заштитом министарства културе у Приштини“ из 2016. године, истиче се у саопштењу Епархије.
У тексту на интернету који се позива на изворе из тог министарства помиње се да је поправљен кров од камених плоча, урађен тротоар и да је црква изнутра омалтерисана, а фотографије показују да су стављена привремена врата, наводи Епархија.
Из Епархије наводе да је пред црквом постављен знак такозваног министарства културе самопроглашеног Косова, гдје се помиње опет назив „католичка црква у Винарцу“ и наводе двије фирме која обављају радове, који су, како се тврди, при крају.
Епархија рашко-призренска изражава најоштрији протест због процеса који, очигледно представља намјеру власти самозваног Косова, да цркве које су албански екстремисти рушили или оштећивали сада „обнавља“ без икакве консултације са Црквом којој ти објекти припадају и да мијења њихов идентитет, упркос постојећим историјским свједочанствима.
Зато је обнова порушених српских цркава након мартовског погрома рађена под надзором Савета Европе, који је гарантовао заштиту права СПЦ, наводе из Епархије рашко-призренске.
„Ако је први дио стратегије албанизације овог простора био протјеривање српског становништва након рата 1999, када је око 200.000 Срба и неалбанаца било принуђено да напусти ове крајеве, и систематско уништавање српских православних цркава и гробаља да би се затрли сви трагови нашег историјског постојања, сада је противно свим нормама, али и косовским законима циљ албанских институција на Косову да те цркве, које су рушене, самостално обнавља мењајући њихов идентитет“, указује Епархија.
Наглашава се да је такво понашање такозваних институција самопроглашеног Косова главни разлог немогућности нормалне сарадње СПЦ са институцијама које отворено раде на негирању српске историје, идентитета и насљеђа, а све с циљем стварања етнички чисте албанске територије.
Епархија наводи да православна црква у селу Горње Винарце постоји још од 14. вијека, у селу које је тада било чисто српско, са 15 српских кућа, што је забиљежено и у турском попису непосредно након османског освајања Косова и Метохије у области Иса-бега Исхаковића, 1455. године.
У документу који је 1964. године издао Оријентолошки институт из Сарајева, који је радио и друге турске пописе из којих се види тадашњи састав становништва, помињу се виногради у овом селу, по чему је очигледно и добило име.
По грађевинској структури јасно се види да је црква у Винарцу слична гробљанским црквама из 14-15. вијека којих је више на ширем простору, са олтарском апсидом и за православну традицију карактеристичном нишом за проскомидију.
У селу се не помиње присуство римокатоличке заједнице, а колико је познато Епархији рашко-призренској, римокатоличка бискупија никада није користила ову цркву, нити о њој има икаквих писаних података и материјалних доказа.
До 1999. године, цркву су користили православни вјерници који су се овдје окупљали на први петак послије Васкрса, јер је црква била посвећена „Животворном источнику“, о чему додатно свједочи извор у близини.
Након протјеривања српског становништва, црква у Горњем Винарцу је оскрнављена, запаљена, исписана графитима, а улазна врата су поломљена.
„Нажалост, то је стање многих наших цркава које су у току рата 1998-1999. године оштетили или уништили албански екстремисти. Ово је још једно сведочанство о цркви коју је локално албанско становништво сматрало српском, јер у противном не би била скрнављена и паљена, што је случај и са многим другим црквама и манастирима који су нападани, а сада се у медијима или посредством министарства у Приштини проглашавају за „албанске цркве“, наглашава се у саопштењу Епархије рашко-призренска.
Према ранијим подацима Епархије, у вријеме комунистичког периода црква је нападана и у ранијем периоду и девастирана је 1972. године када је група локалних Албанаца разбила врата, прозоре и демолирала унутрашњост светиње покушавајући да је запали.
(www.palelive.com / Срна)
