Огласи
Проф. др Ирина Антанасијевић, руски и српски филолог, професор руске књижевности на Филолошком факултету у Београду, одржала је данас на Филозофском факултету у Палама предавање под насловом: „Пушкин, Пушкин и друге загоњетке руске књижевности“.
Антанасијевић је на веома занимљив начин студентима приближилa Пушкинов живот и поријекло, напоменувши да је Пушкинова породица у Русију стигла захваљујући грофу Сави Владиславићу. Како истиче Антанасијевић, српско-руске везе сежу у далеку прошлост и веома су значајне за развој културе оба народа.
Када је ријеч о рецепцији Пушкиновог дјела на простору бивше СФРЈ, проф. др Ирина Антанасијевић је студентима говорила не само о новинским чланцима и зборницима посвећеним Пушкиновом дјелу, који су излазили у Београду, Сарајеву, Загребу, већ и о веома специфичној форми руско-српског стрипа који је стваран према Пушкиновим дјелима.
Као најзначајније ствараоце стрипа, Антанасијевић је издвојила Константина Кузњецова, Ђорђа (Јурија) Лобачева и Павла Пољакова. Сви ствараоци стипова припадали су руској емиграцији, која се након Октобарске револуције нашла расута широм Балкана.
Уточиште од комунистичког режима, сви ови ствараоци нашли су у Сарајеву, Скадру, Цетињу, Билећи, а потом и у Београду.
Према ријечима проф. Антанасијевић, Константин Кузњецов био је утемељивач модерног стрипа у Србији (Југославији) и један од цртача окупљених око Београдског круга (стрип школе). Кузњецов 1937. године у омладинском листу Мика Миш објављује стрип „Капетанова кћи“ према истоименом роману А.С. Пушкина, с тим што Кузњецов у стрип додаје и једно поглавље које је сам Пушкин избацио из романа.
Захваљујући великом успјеху који је стрип „Капетанова кћи“ постигао, како каже Антанасијевић, Кузњецов затим у Политикином забавнику објављује и стрипове настале према Пушкиновим бајкама: „Скаска о златном петлићу“ и „Бајка о цару Салтану“.
Антанасијевић ипак као најбољег цртача стрипа и преводиоца Пушкиновог дјела са руског на српски, издваја несвршеног студента београдског факултета – Павла Пољакова. Пољаков је у својим стриповима оживио Пушкинове стихове, прилагодио српски превод мелодији изворног руског текста и тиме направио потпуно нов, оригиналан Пушкинов српски текст.
Према ријечима Ирине Антанасијевић руско-српски стрип не подлијеже правилима америчког стрипа, јер продире у дубину кадра и свака слика сачињена је из неколико нивоа, по угледу на стваралаштво Андреја Тарковског.
На овом предавању студенти и посјетиоци имали су прилику да виде скенирана издања руско-српских стрипова, као и часописе и зборнике посвећене Пушкину.
(www.palelive.com / Катарина Фуртула)
