Проглашење Републике српског народа БиХ – 24. октобра 1991. године

0
       

Скупштина српског народа у БиХ основана је у Сарајеву 24. октобра 1991. године. На тој првој сједници расписан је плебисцит и усвојена Декларација о остајању српског народа у заједничкој држави Југославији (правно-формално још увијек се ради о СФРЈ).

Референдум на коме су се Срби изјашњавали о останку у Југославији одржан је 9. и 10. новембра 1991. године. Од 1 350 000 изашлих на биралишта гласача, за останак у Југославији је било њих 96,4%.

Скупштина српског народа у Босни и Херцеговини, као легитимни, слободно и
демократски изабрани представник и заштитник његових права и интереса, остварујући
његову плебисцитом изражену вољу и на њој засновану своју одлуку да се приступи
формирању Републике Српске Босне и Херцеговине на засједању одржаном 9.
јануара. 1992.године објавиће Декларацију о проглашењу Републике српског народа Босне и Херцеговине.

О формирању Републике српског народа Босне и Херцеговине, биће рјечи у наредним чланцима, поготово како се будемо приближавали датуму обиљежавања 32. годишњице од оснивања Републике Српске.

NF-tel proizvodi

Први сазив Народне скупштине Републике Српске

Први сазив Народне скупштине Републике Српске конституисан је 24. октобра 1991. године. Конституисању Скупштине српског народа у Босни и Херцеговини, како се првобитно звала, присуствовало је 77 посланика српске националности, који су на изборима 1990. године изабрани у Скупштину СР Босне и Херцеговине. Од тога, 72 из Српске демократске странке, један из Српског покрета обнове и четири из Савеза реформских снага Југославије.

Убрзо су се новооснованој Скупштини српског народа у Босни и Херцеговини придружили и други посланици из реда српског народа, те је она бројала 83 посланика. Овај сазив Народне Скупштине радио је до 19. новембра 1996. године. Сједиште Народне скупштине Републике Српске било је у Сарајеву до априла 1992. године, када је усљед ратних дејстава дом највишег законодавног тијела српског
народа у БиХ пренесен у Пале.

Први сазив Народне скупштине Републике Српске чинила су 83 од укупно 85 српских посланика који су изабрани у Скупштини СР БиХ на изборима 1990. године, као кандидати политичких партија:

Р. б. ПРЕЗИМЕ И ИМЕ ДАТУМ И МЈЕСТО РОЂЕЊА САЗИВ
1. БЈЕЛОШЕВИЋ МИЛОВАН И
2. БОГИЋ ГАВРО И
3. БУХА АЛЕКСА 21. 11. 1939. Гацко И, II, III
4. БИЈЕЛИЋ СЛОБОДАН Козарска Дубица И
5. БОСИЉЧИЋ ЉУБО 25. 5. 1938. Илиџа И
6. БРЂАНИН РАДОСЛАВ 9. 2. 1946. Челинац И, ИВ
7. БУЦАЛО ВОЈИН И
8. БЛАГОЈЕВИЋ СТАНКО 15. 11. 1951. Модрича И
9. БОРКОВИЋ РАТКО Градишка И
10. ВАСИЉЕВИЋ МЛАДЕНКО 29. 8. 1942. Добој И
11. ВЈЕШТИЦА МИРОСЛАВ 27. 9. 1947. Босанска Крупа И, II, III
12. ВЕСЕЛИНОВИЋ НЕНАД Пале И
13. ВИДИЋ ДОБРИВОЈЕ Прњавор И
14. ВОЈИНОВИЋ МИЛЕНКО 28. 11. 1946. Брчко И
15. ГАКОВИЋ МОМИР 17. 7. 1940. Нови Град И
16. ГРАХОВАЦ АНЂЕЛКО Бања Лука И
17. ГАВРИЋ НЕЂО 14. 12. 1958. Угљевик И
18. ГЛАМОЧИЋ СЛАВКО 25. 3. 1960. Кнежево И
19. ГОЛИЈАНИН МОМЧИЛО 23. 10. 1938. Невесиње И
20. ГОСТИЋ УРОШ 2. 11. 1936. Добој И, ВИ, ВИИ,ВИИИ
21. ГРБИЋ БРАНКО 2. 1. 1950. Градишка И
22. ДОДИК МИЛОРАД 12. 3. 1959. Лакташи И, III, ИВ, ВИ, VII
23. ЂУРИЋ ДРАГАН Прњавор И
24. ЂЕКАНОВИЋ НЕДЕЉКО 15. 11. 1958. Котор Варош И, В
25. ЕРЦЕГ НИКОЛА 10. 8. 1943. Гламоч И, II
26. ЗОРИЋ МИЛАН Дрвар И
27. ЗЕКИЋ ГОРАН И
28. ЗЕЉКОВИЋ ДУШКО 26. 2. 1955. Грахово И
29. ЈОЛДИЋ МИОДРАГ 14. 9. 1933. Добој И
30. КУПРЕШАНИН ВОЈО 1. 6. 1948. Бања Лука И
31. КАСАГИЋ РАЈКО Бања Лука И
32. КУЗМАНОВИЋ МИЛОРАД И, II
33. КНЕЖЕВИЋ САВО 27. 1. 1951. И, II, III
34. КИСИН НИКОЛА 27. 12. 1942. Србобран И
35. КАЛАБИЋ РАЈКО Кључ И
36. КЕЛЕЧЕВИЋ ЗЛАТКО Лакташи И
37. КЕРОВИЋ ДРАГОМИР Лопаре И
38. КОНТИЋ МАРИНКО 25. 8. 1951. Купрес И
39. КОВАЧЕВИЋ ВЛАДО 3. 3. 1958. Гацко
40. КОЗИЋ ДУШАН 8. 12. 1958. Љубиње
41. КАЛИНИЋ ДРАГАН 19. 9. 1948. Сарајево
42. КРАЈИШНИК МОМЧИЛО 20. 1. 1945. Сарајево
43. ЛАЛОВИЋ ГРУЈО 3. 1. 1959. Калиновик И, II
44. ЛЕРО МИЛОШ Билећа И
45. МИЛОВАНОВИЋ ПАНТЕЛИЈА 11. 11. 1937. Градишка И
46. МИЛАНОВИЋ МИЛОВАН И
47. МАКСИМОВИЋ ВОЈИСЛАВ 4. 8. 1953. Србиње И, II, ИВ
48. МИЉАНОВИЋ МИТАР 3. 9. 1936. Пале И
49. МИЈАТОВИЋ ЈОВО И
50. МИЈАТОВИЋ МИРКО 17. 8. 1950. Требиње И
51. МАЛИЏА МИЛАН 14. 2. 1948. Мркоњић Град И
52. МЕДИЋ СТЕВАН 9. 1. 1951. Шипово И, ИИ,В
53. МИЋИЋ МОМЧИЛО И
54. МИЛАНОВИЋ ДРАГАН 10. 4. 1933. Петровац И
55. МИЛИНКОВИЋ ДОБРИСЛАВ 2. 6. 1958. Рудо И
56. МИЋИЋ ДРАГОЉУБ Бијељина И
57. МИШИЋ БОШКО Теслић И
58. НАЈДАНОВИЋ МИЛУТИН И
59. НОВАКОВИЋ МИЛАН 5. 1. 1955. Бијељина И, III
60. НЕДИЋ МИЛАДИН 14. 8. 1937. Лукавац И
61. НЕЂИЋ ИЛИЈА 26. 12. 1950. Олово И
62. НИНКОВИЋ МИЛАН 15. 6. 1943. Добој И, ВИ
63. ОЉАЧА ОСТОЈА Србац И
64. ПАНТИЋ МИЛЕНКО 16. 4. 1947. Босански Брод И,
65. ПЕЈОВИЋ ДУШКО 10. 2. 1960. Чајниче И, II, В
66. ПЕРИЋ НИКОЛА 2. 4. 1951. Пелагићево И,
67. ПОПОВИЋ ГОРАН 3. 5. 1955. Бања Лука И, II, В
68. РАДИЋ ТРИФКО 14. 2. 1935. Илијаш И
69. РАШУЛА НЕДЕЉКО Сански Мост И
70. СРДИЋ СРЂА 7. 10. 1927. Приједор И
71. СУБАШИЋ ПЕТАР 25. 4. 1944. Гламоч И
72. СТУПАР ВЕЉКО И
73. СИМИЋ БРАНКО 7. 7. 1933. Пале И
74. СИМИЋ МАРКО 26. 2. 1935. Соколац И
75. СПРЕМО РАДОВАН 5. 1. 1962. Невесиње И
76. СПАСОЈЕВИЋ МИЛАН И
77. ТИМАРАЦ СВЕТОЗАР 2. 1. 1934. Приједор И
78. ТРБОЈЕВИЋ МИЛАН И
79. ТЕШИЋ МИЛАН 4. 5. 1939. Бијељина И
80. ТОШИЋ МОМИР 18. 4. 1954. Хан Пијесак И, II, III
81. ЧАНЧАР ПЕТКО 22. 5. 1936. Србиње
82. ЋОРДА САВО 15. 1. 1935. Гламоч
83. УРОШЕВИЋ ДУШАН 14. 1. 1935. Сарајево

Посланици који су касније ушли у Први сазив Народне скупштине, након смрти или оставке неког од посланика из овог сазива: Јовановић Мирко, Маричић Бошко, Југовић Ристо, Савкић Томислав, Станић Миленко, Јаћимовић Игњо, Батинић Томислав, Комљеновић Момчило и Тинтор Јован.

Аутор: Никола Кубуровић, мастер историје. Тренутно живи на Палама, а ради у Источном Сарајеву, гдје је и стекао своја прва радна искуства. Положио је стручни (државни) испит за наставника. Свој рад, као и стучне и научне текстове заснива првенствено на националној, али општој, историји савременог доба.

Сви чланци аутора

 

 

ПовезаноВише од аутора

Прати тему
Обавијeсти мe о
0 Коментара
Ugrađene povratne informacije
Pogledaj sve komentare