Проглашење Републике српског народа БиХ – 24. октобра 1991. године

0

Скупштина српског народа у БиХ основана је у Сарајеву 24. октобра 1991. године. На тој првој сједници расписан је плебисцит и усвојена Декларација о остајању српског народа у заједничкој држави Југославији (правно-формално још увијек се ради о СФРЈ).

Референдум на коме су се Срби изјашњавали о останку у Југославији одржан је 9. и 10. новембра 1991. године. Од 1 350 000 изашлих на биралишта гласача, за останак у Југославији је било њих 96,4%.

Скупштина српског народа у Босни и Херцеговини, као легитимни, слободно и
демократски изабрани представник и заштитник његових права и интереса, остварујући
његову плебисцитом изражену вољу и на њој засновану своју одлуку да се приступи
формирању Републике Српске Босне и Херцеговине на засједању одржаном 9.
јануара. 1992.године објавиће Декларацију о проглашењу Републике српског народа Босне и Херцеговине.

О формирању Републике српског народа Босне и Херцеговине, биће рјечи у наредним чланцима, поготово како се будемо приближавали датуму обиљежавања 32. годишњице од оснивања Републике Српске.

Први сазив Народне скупштине Републике Српске

Први сазив Народне скупштине Републике Српске конституисан је 24. октобра 1991. године. Конституисању Скупштине српског народа у Босни и Херцеговини, како се првобитно звала, присуствовало је 77 посланика српске националности, који су на изборима 1990. године изабрани у Скупштину СР Босне и Херцеговине. Од тога, 72 из Српске демократске странке, један из Српског покрета обнове и четири из Савеза реформских снага Југославије.

Убрзо су се новооснованој Скупштини српског народа у Босни и Херцеговини придружили и други посланици из реда српског народа, те је она бројала 83 посланика. Овај сазив Народне Скупштине радио је до 19. новембра 1996. године. Сједиште Народне скупштине Републике Српске било је у Сарајеву до априла 1992. године, када је усљед ратних дејстава дом највишег законодавног тијела српског
народа у БиХ пренесен у Пале.

Први сазив Народне скупштине Републике Српске чинила су 83 од укупно 85 српских посланика који су изабрани у Скупштини СР БиХ на изборима 1990. године, као кандидати политичких партија:

Р. б.ПРЕЗИМЕ И ИМЕДАТУМ И МЈЕСТО РОЂЕЊАСАЗИВ
1.БЈЕЛОШЕВИЋ МИЛОВАНИ
2.БОГИЋ ГАВРОИ
3.БУХА АЛЕКСА21. 11. 1939. ГацкоИ, II, III
4.БИЈЕЛИЋ СЛОБОДАНКозарска ДубицаИ
5.БОСИЉЧИЋ ЉУБО25. 5. 1938. ИлиџаИ
6.БРЂАНИН РАДОСЛАВ9. 2. 1946. ЧелинацИ, ИВ
7.БУЦАЛО ВОЈИНИ
8.БЛАГОЈЕВИЋ СТАНКО15. 11. 1951. МодричаИ
9.БОРКОВИЋ РАТКОГрадишкаИ
10.ВАСИЉЕВИЋ МЛАДЕНКО29. 8. 1942. ДобојИ
11.ВЈЕШТИЦА МИРОСЛАВ27. 9. 1947. Босанска КрупаИ, II, III
12.ВЕСЕЛИНОВИЋ НЕНАДПалеИ
13.ВИДИЋ ДОБРИВОЈЕПрњаворИ
14.ВОЈИНОВИЋ МИЛЕНКО28. 11. 1946. БрчкоИ
15.ГАКОВИЋ МОМИР17. 7. 1940. Нови ГрадИ
16.ГРАХОВАЦ АНЂЕЛКОБања ЛукаИ
17.ГАВРИЋ НЕЂО14. 12. 1958. УгљевикИ
18.ГЛАМОЧИЋ СЛАВКО25. 3. 1960. КнежевоИ
19.ГОЛИЈАНИН МОМЧИЛО23. 10. 1938. НевесињеИ
20.ГОСТИЋ УРОШ2. 11. 1936. ДобојИ, ВИ, ВИИ,ВИИИ
21.ГРБИЋ БРАНКО2. 1. 1950. ГрадишкаИ
22.ДОДИК МИЛОРАД12. 3. 1959. ЛакташиИ, III, ИВ, ВИ, VII
23.ЂУРИЋ ДРАГАНПрњаворИ
24.ЂЕКАНОВИЋ НЕДЕЉКО15. 11. 1958. Котор ВарошИ, В
25.ЕРЦЕГ НИКОЛА10. 8. 1943. ГламочИ, II
26.ЗОРИЋ МИЛАНДрварИ
27.ЗЕКИЋ ГОРАНИ
28.ЗЕЉКОВИЋ ДУШКО26. 2. 1955. ГраховоИ
29.ЈОЛДИЋ МИОДРАГ14. 9. 1933. ДобојИ
30.КУПРЕШАНИН ВОЈО1. 6. 1948. Бања ЛукаИ
31.КАСАГИЋ РАЈКОБања ЛукаИ
32.КУЗМАНОВИЋ МИЛОРАДИ, II
33.КНЕЖЕВИЋ САВО27. 1. 1951.И, II, III
34.КИСИН НИКОЛА27. 12. 1942. СрбобранИ
35.КАЛАБИЋ РАЈКОКључИ
36.КЕЛЕЧЕВИЋ ЗЛАТКОЛакташиИ
37.КЕРОВИЋ ДРАГОМИРЛопареИ
38.КОНТИЋ МАРИНКО25. 8. 1951. КупресИ
39.КОВАЧЕВИЋ ВЛАДО3. 3. 1958. Гацко
40.КОЗИЋ ДУШАН8. 12. 1958. Љубиње
41.КАЛИНИЋ ДРАГАН19. 9. 1948. Сарајево
42.КРАЈИШНИК МОМЧИЛО20. 1. 1945. Сарајево
43.ЛАЛОВИЋ ГРУЈО3. 1. 1959. КалиновикИ, II
44.ЛЕРО МИЛОШБилећаИ
45.МИЛОВАНОВИЋ ПАНТЕЛИЈА11. 11. 1937. ГрадишкаИ
46.МИЛАНОВИЋ МИЛОВАНИ
47.МАКСИМОВИЋ ВОЈИСЛАВ4. 8. 1953. СрбињеИ, II, ИВ
48.МИЉАНОВИЋ МИТАР3. 9. 1936. ПалеИ
49.МИЈАТОВИЋ ЈОВОИ
50.МИЈАТОВИЋ МИРКО17. 8. 1950. ТребињеИ
51.МАЛИЏА МИЛАН14. 2. 1948. Мркоњић ГрадИ
52.МЕДИЋ СТЕВАН9. 1. 1951. ШиповоИ, ИИ,В
53.МИЋИЋ МОМЧИЛОИ
54.МИЛАНОВИЋ ДРАГАН10. 4. 1933. ПетровацИ
55.МИЛИНКОВИЋ ДОБРИСЛАВ2. 6. 1958. РудоИ
56.МИЋИЋ ДРАГОЉУББијељинаИ
57.МИШИЋ БОШКОТеслићИ
58.НАЈДАНОВИЋ МИЛУТИНИ
59.НОВАКОВИЋ МИЛАН5. 1. 1955. БијељинаИ, III
60.НЕДИЋ МИЛАДИН14. 8. 1937. ЛукавацИ
61.НЕЂИЋ ИЛИЈА26. 12. 1950. ОловоИ
62.НИНКОВИЋ МИЛАН15. 6. 1943. ДобојИ, ВИ
63.ОЉАЧА ОСТОЈАСрбацИ
64.ПАНТИЋ МИЛЕНКО16. 4. 1947. Босански БродИ,
65.ПЕЈОВИЋ ДУШКО10. 2. 1960. ЧајничеИ, II, В
66.ПЕРИЋ НИКОЛА2. 4. 1951. ПелагићевоИ,
67.ПОПОВИЋ ГОРАН3. 5. 1955. Бања ЛукаИ, II, В
68.РАДИЋ ТРИФКО14. 2. 1935. ИлијашИ
69.РАШУЛА НЕДЕЉКОСански МостИ
70.СРДИЋ СРЂА7. 10. 1927. ПриједорИ
71.СУБАШИЋ ПЕТАР25. 4. 1944. ГламочИ
72.СТУПАР ВЕЉКОИ
73.СИМИЋ БРАНКО7. 7. 1933. ПалеИ
74.СИМИЋ МАРКО26. 2. 1935. СоколацИ
75.СПРЕМО РАДОВАН5. 1. 1962. НевесињеИ
76.СПАСОЈЕВИЋ МИЛАНИ
77.ТИМАРАЦ СВЕТОЗАР2. 1. 1934. ПриједорИ
78.ТРБОЈЕВИЋ МИЛАНИ
79.ТЕШИЋ МИЛАН4. 5. 1939. БијељинаИ
80.ТОШИЋ МОМИР18. 4. 1954. Хан ПијесакИ, II, III
81.ЧАНЧАР ПЕТКО22. 5. 1936. Србиње
82.ЋОРДА САВО15. 1. 1935. Гламоч
83.УРОШЕВИЋ ДУШАН14. 1. 1935. Сарајево

Посланици који су касније ушли у Први сазив Народне скупштине, након смрти или оставке неког од посланика из овог сазива: Јовановић Мирко, Маричић Бошко, Југовић Ристо, Савкић Томислав, Станић Миленко, Јаћимовић Игњо, Батинић Томислав, Комљеновић Момчило и Тинтор Јован.

Аутор: Никола Кубуровић, мастер историје. Тренутно живи на Палама, а ради у Источном Сарајеву, гдје је и стекао своја прва радна искуства. Положио је стручни (државни) испит за наставника. Свој рад, као и стучне и научне текстове заснива првенствено на националној, али општој, историји савременог доба.

Сви чланци аутора

 

 

Прати тему
Обавијeсти мe о
0 Коментара
Ugrađene povratne informacije
Pogledaj sve komentare