Промовисан зборник докумената о страдању Срба у Старом Броду

АНДРИЋГРАД – У Андрићевом институту у Андрићграду вечерас је промовисан Зборник докумената „Стари Брод“, аутора Драгана Радовића, који доноси нова сазнања о страдањима Срба током Другог свјетског рата у романијском крају и дијеловима Источне Босне.

Промоцији Зборника у организацији Фондације „Заборављени коријени“ присуствовао је историчар Милош Ковић, који је рекао да Радовић истражује геноцид над Србима у Независној Држави Хрватској /НДХ/ од 1941. до 1945. године који је неупоредив са било чим у историји Балкана.

Он је навео да је ових дана тема геноцида поново актуелизована и да су људи са правом огорчени.

„Народ који је претрпео неколико геноцида у 20. веку данас се проглашава геноцидним“, рекао је Ковић и додао да се не могу поредити Јасеновац и Сребреница, Јасеновац или Јадовно.

Он је истакао да је Зборник докумената „Стари Брод“ драгоцјена збирка са документарним материјалом у којем ће многи од Срба наћи своје претке.

„Радовић је направио изванредан филм `Гаравице` који је од‌јекнуо у српској јавности и ова Збирка докумената је резултат архивских истраживања о геноциду и злочинима почињеним над Србима са Сарајевско-романијске регије до Подриња“, рекао је Ковић.

Он је навео да Зборник не садржи само извјештаје свједока, већ и извјештаје са суђења зликовцима који су сатирали цијела села, са женама, д‌јецом и старцима.

Аутор Драган Радовић рекао је да документи у Зборнику потичу из Војног архива у Београду, Фонда НДХ, Архива БиХ и Фонда државне комисије за утврђивање ратних злочина Архива Југославије.

„У овом зборнику је највише исказа свједока који су говорили о личним страдањима, о ономе што су вид‌јели и на тај начин су пописана имена жртава на стратиштима. Осим исказа свједока, ту су и судске пресуде, затим дописи и извјештаји“, рекао је Радовић.

Он је навео да је Зборник урађен у форми преписа јер је већина докумената данас на граници читљивости.

„Преписи су истовјетни оригиналима, тако да су задржане све граматичке грешке. Занимљиво је да за стратиште у Старом Броду има најмање докумената у поређењу са осталим великим српским стратиштима у Другом свјетском рату“, рекао је Радовић.

Он је додао да документи показују да је већина Срба страдала по селима, шумама и збјеговима и да већина њих није успјела да дође до ријеке Дрине.

Рецензент Зборника Жељко Вујадиновић рекао је да ревизија историје једна од централних тачака процеса који се дешавају у посљедњим деценијама, а које се везују за свјетску транзицију.

„Ревизија резултата Другог свјетског рата се огледа на више нивоа, а један од најзначајнијих нивоа је тражење промјене улоге зараћених страна и у њиховој каснијој интерпретацији“, рекао је Вујадиновић.

Он је указао да је због тога рад на изворној грађи веома важна за сваку историјску истину и истраживање.

„Посматрајући све ове документе можемо да закључимо шта се заиста дешавало на овим просторима у Другом свјетском рату, какав је био карактер тог братоубилачког рата, какав је био карактер грађанског рата заснован на вјерској нетолеранцији и вјерским супротностима“, рекао је Вујадиновић.

Осим тога, каже Вујадиновић, можемо сазнамо да бруталност злочина не може да дефинише те злочине као историјску случајност, већ као посљедицу дубоких историјских процеса.

Он је рекао да је историја стални дијалог између прошлости и садашњости.

„Садашњост поставља другачија питања прошлости у односу на неко претходно вријеме. Виктимологија је постала значајна научна дисциплина, а са друге стране треба да ослика начин, односно методологију изучавања страдања у ранијем времену“, истакао је Вујадиновић.

Усташе су 1942. године мучки убиле више од 6.000 Срба са подручја Сарајева, Сокоца, Олова, Кладња, Рогатице, Хан Пијеска и Вишеграда, који су покушали да пређу ријеку Дрину и потраже спас у Србији. Један број људи утопио се у ријеци Дрини бјежећи од усташа.

Најмасовније убијање људи извршено је 22. марта 1942. године, али су убијања трајала до почетка маја те године.

Српске цивиле који су се нагомилали на обали напале су усташе, убијале их, мучиле, силовале жене и бацале у воду, а неки су, да би се спасили од усташког ножа, сами скакали у ледену Дрину.

(www.palelive.com / Срна)