Огласи
БЕОГРАД – Књига „Утемљивачи Републике Српске на прелазу из 19. у 20. вијек“, аутора Јована Б. Душанића, о 12 Срба у БиХ који су доста учинили за српску националну ствар у БиХ у том периоду, промовисана је вечерас на Међународном београдском сајму књига.
Професор Ранко Поповић рекао је да први дио књиге уводи читаоца у други, важнији дио, гдје је представљено 12 биографија људи, чланова Покрета Срба за црквено-школску аутономију, који су се борили за српску националну БиХ.
„Ваљало је изборити аутономност, самосвојност послије аустроугарске окупације. На челу тог покрета био је Пера Шантић, Алексин старији брат, мостарски велетрговац. Срби су успјели и добили своје школе, установе, а све заслугом тих људи“, навео је Поповић, те додао да о некима од њих пише и Душанић.
Он је навео да је Душанић, који је својевремено 1986. године у монтираном поступку избачен са бањалучког Универзитета као националиста јер му је као велики гријех узето што је индексе потписивао ћирилицом и јер је дао сину име Арсеније, писао о породичној историји.
Поповић је навео да Душанић пише и о свом претку проти Стевану Душанићу, зачетнику идеје да се у Бањалуци направи храм посвећен руској царској породици Романови, а тај храм се сада и подиже.
Према његовим ријечима, централна личност књиге је богати српски трговац Глигорије М. Јефтановић, који је презаслужан за српску националну ствар у БиХ, и који ће касније утемељити већину националних институција, од времена оснивања Просвјете 1902. године, српске народне банке и штедионице.
Професор Душко Певуља рекао је да су управо ови Срби из књиге на прелазу 19. и 20. вијека били свјесни културне идеје, која се данас још не живи у Српској и да је ова књига поучна шта треба радити.
Певуља је истакао да црквено-школски покрет показује каква је била идеја Срба у то вријеме, а што је у ово вријеме крунисано Републиком Српском у БиХ.
Он је додао да српским истраживачима недостаје и филолошки аспект приче о Србима у БиХ, те да се морају читати водећи слависти 19. вијека.
Душанић, чија је првобитна жеља била да напише историју своје породице, а написао је историју више породица, рекао је да већ иде друго издање књиге, гдје ће бити комплетирана биографија Јефтановића, која се завршава 1941. године када последњи познати потомак, како се мислило, умире у логору Јадовно 1941. године.
Он је рекао да је пронашао потомке у Чилеу, у Јужној Америци, те испричао причу о потомку породице Албахари који је спасио живот потомку породице Јефтановић и он је у знак захвалности дао сат, а сада други потомак породице Албахари /Владимир Албахари из БиХ/ тражи потомка Јефтановића да му преда сат.
Књигу „Утемљивачи Републике Српске на прелазу из 19. у 20. вијек“ издао је Завод за уџбенике и наставна средства Источно Сарајево.
(www.palelive.com / Срна)
