Огласи
БЕОГРАД – Предсједник Одбора за стандардизацију српског језика Срето Танасић изјавио је, поводом Дана европских језика, да је и српски језик европски и да га треба више промовисати у другим европским културама.
„Дан европских језика нас позива да чувамо и његујемо језике и културе на њима, а ми смо озаконили разарање српског језика и на њему стваране културе“, навео је Танасић за Срну.
Танасић, који је и дописни члан Академија наука и умјетности Републике Српске /АНУРС/, подсјетио је да је Савјет Европе је 2001, у европској години језика, прогласио 26. септембар за Дан европских језика да би се сачували и развијали европски језици, како велики тако и мали.
Он је истакао да су основни циљеви представљање богатства језичких и културних разноликости, повећање интереса за учење различитих европских језика ради подизања нивоа међујезичког и међукултурног разумијевања и, у вези с тим, ради учења и познавања различитих језика, што је прихватљиво и са српског становишта.
Танасић наводи да овим поводом треба рећи, и мало гласније, да је и српски европски језик, те скренути пажњу и на важност да Срби брину о њему као и једном од европских језика и на пријеку потребу да се уреди српска језичка ситуација, што данас није случај.
„Да ли радимо на промоцији српског језика и културе на њему створене код европских народа кад је он и код куће запуштен, а ћирилица била систематски потискивана? Ни на овај дан не знамо упријети прстом у те циљеве, већ ћемо само или углавном говорити о потреби и важности учења других европских језика, што није спорно“, истакао је Танасић.
Он је оцијенио да се код Срба још увијек јаче држи она језичка политика која води ка унижавању, разарању и понижавању српског језика и ћирилице, а најочитији доказ за то у Србији јесте усвајање и спровођење Закона о родној равноправности, који је у директној супротности и са циљевима са којим је утврђен данашњи празник.
„Ниједан европски докуменат није тражио да он буде такав, да озакоњује урушавање српског језика и културе на њему стваране кроз хиљаду година, с писаним споменицима који иду у сам врх свјетске културне баштине, нашег српског културног обрасца. Кад бисмо тим законом то уништили, што вјерујем да се неће десити, с чим бисмо ми то ишли у Европу?“, пита Танасић.
НА ДЈЕЛУ БЕЗОЧНО ПРИСВАЈАЊЕ СРПСКОГ КУЛТУРНОГ НАСЉЕЂА
Он је подсјетио да Одбор за стандардизацију српског језика, највише свесрпско и свеинституционално стручно тијело, не може бити задовољан положајем српског језика и ћирилице у Србији и другдје гдје је он матерњи језик, јер не постоји осмишљена језичка политика, у складу с приликама, која је у уређеним земљама један од стубова националне политике и утврђује се и спроводи у сарадњи струке и државе.
„Ако српски језик нема статус какав треба да има као национални језик ни у Србији, на неким другим странама, он је и врло угрожен, онда на овај дан не можемо рећи да смо на трагу циљева који су за овај празник везани. А и ћирилица је један од најзначајнијих знакова његових и знак српског националног и културног идентитета“, истакао је он.
Он је навео да се на овај дан не може заобићи ни дан европских језика и култура, те да је потребно да се усавршава и његује српски језик и култура на њему стварана и да представљају остатку Европе.
„А у овом миленијуму је на дјелу безочно и систематско присвајање српског културног насљеђа насталог у српском народу и на српском језику. То је врло актуелно данас и у Републици Српској, мада није само њен проблем, шири је“, нагласио је Танасић.
Танасић је указао да се у данашњем Сарајеву српски споменици, свјетовне и сакралне природе, настали на терену срдњовјековних српских Хума и Босне проглашавају „културним добром државе БиХ, каквом желе да је створе Бошњаци“.
Он је истакао да се против тога треба борити систематизовано описујући и проучавајући те споменике и представљајући их, публикујући тако описане, како српској тако и свјетској научној и културној јавности.
„Једино тако се неће десити да сутра буду представљани као туђи, уз наше ћутање, што је подршка тим крађама и фалсификатима. Струка је рекла шта треба чинити, а за то је потребно да уз струку стане држава. Не можемо рећи да се за то не може наћи новац, ни у Српској ни другдје. Ово је проблем свесрпског значаја“, нагласио је Танасић.
Он је указао да се код Срба још увијек у дијелу културних елита, посебно бирократским повлачи дух самопорицања, подржан са стране, па се зазире од сваког помена српског.
Кад се говори о европској култури, Танасић је истакао да су Срби народ који се може похвалити да је у ту културну ризницу унио вриједно дјело будући да неки српски споменици као што је Мирослављево јеванђеље спадају међу најскупље драгуље европске и свјетске културне баштине.
„Ако бисмо дозволили да се примјењује Закон о родној равноправности онакав какав је усвојен у Србији и да се онда шири на цјелокупном српском националном и језичком простору и ако бисмо ћутке гледали ово масовно безочно присвајање српске писане баштине, ми бисмо од таквог народа постали – народ без културе, који ничим није задужио ову Европу, која данас не брани такве крађе и фалсификате“, навео је Танасић.
Он сматра да српски народ идеју Дана европских језика мора искористити, јер његови циљеви су подршка да своје сачувају, његују и представљају Европи као своје културно благо у тој европској културној ризници.
Танасић је навео да су многи мали језици угрожени, да ни средњи нису довољно заштићени, те да ни велики европски језици, који се воде као свјетски, нису данас равноправни. Он је указао и на чињеницу да је енглески језик постао доминантан, мада је броју говорника тек на четвртом мјесту, послије руског, њемачког и француског.
„Потребно је да се мали народи са својим културама не везују искључиво за један језик, што је у доброј мјери и српски случај данас. Уравнотежен однос према свјетским језицима је и наш, српски интерес. Такође, упознавање и других мањих и средњих европских језика. Што се тиче учења европских језика, у Србији се данас на универезитетима изучава приличан број и тих језика“, рекао је Танасић.
(www.palelive.com / Срна)
