Пронађене османлијске луле у Љубогошти: Свједоци историје и дуванског пута

Старе луле из Османског периода, пронађене у Љубогошти код Пала, представљају занимљив доказ културних утицаја и навика из прошлости. Оне су дио шире традиције пушења дувана, која се брзо проширила на Балкан током 17. вијека, након што је дуван уведен у Османско царство преко европских трговачких путева. Луле су биле практичне, али и декоративне, са сложеним украсима и религијским, геометријским и биљним мотивима. Иако је пушење дуго било спорно у друштву, временом је постало популарно међу свим слојевима, нарочито међу војницима.

Љубогошта, село поред Пала, носи у себи бројне археолошке и историјске трагове који свједоче о османлијском присуству у овом региону. Двије пронађене луле, једна на мјесту званом Табаковина, а друга у потоку који пролази кроз село, указују на традицију која је била уско повезана с производњом и сушењем дувана.

Луле су датиране у 18. и 19. вијек. Лула која је боље очувана са цвијетом и украсима је из старијег периода (видјети фотографију). Османске луле прављене су од фино обрађене глине у двосегментним калупима. Калупи су омогућавали израду детаљних и богато украшених површина, често са мотивима биљака или геометријским шарама. Луле су биле састављене од два дијела – чашице и дугачке цијеви зване „камиш“. Чашице су могле бити мале или велике, зависно од региона или тренутне моде. Камиши, обично од дрвета трске, често су додатно украшавани драгим камењем или металима, што је лули давало статус симбола престижа.

Топоним „Табак“, везан за дуван, даје нам основа да претпоставимо да се у Љубогошти можда чак и производио дуван и керамичке луле. Село је од 1555. до 1800. године било тимар (посјед) диздара тврђаве Ходидјед, што додатно свједочи о значају овог простора у османлијској административној и војној структури.

Луле пронађене у Љубогошти временски су повезане са сличним налазима и у другим мјестима на простору Босне и Херцеговине, гдје су истраживачи успјели да реконструишу хронологију и типологију пушачких лула.

Као и на другим локалитетима, и у Љубогошти можемо претпоставити да су луле у употреби биле осјетљиве на модне трендове тог доба, јер су османлијске луле биле познате по својој разноликости у облику и декорацији. Важно је напоменути да се у овом периоду почиње развијати и трговина лулама, при чему су многе луле увожене из хабзбуршких радионица, док су домаће производње и даље биле бројне и разноврсне.

Пушење луле, које је било распрострањено у османлијској Босни, нарочито међу војним посадама у тврђавама, било је више од обичне навике – оно је симболизовало и друштвени статус. Керамичке луле, због своје крхкости и релативно ниске цијене, често су замјењиване новим. Луле су биле доступне различитим друштвеним слојевима, од сиромашних до богатих, што нам показује да је пушење било универзално присутно у том периоду.

Посебну важност у причи о Љубогошти има и њен административни статус у османлијском систему. Тимар је био облик посједа који је султан давао на управљање спахији, што је у случају Љубогоште значило да је локално становништво било под утицајем османлијских закона и традиција. Овај статус је вјероватно допринио већем утицају османлијске културе у свакодневном животу села, укључујући и културу пушења.

У оквиру тимарског система, диздар је био одговоран за одбрану и безбједност региона, што додатно објашњава постојање куле на три спрата у селу. Кула је вјероватно служила као утврђени објекат за диздарову породицу и војну посаду. Присуство таквих утврђења често је било повезано с већим друштвеним активностима, као што су трговина, прерада пољопривредних производа и друге занатске активности.

Још један важан елемент у разумијевању контекста пушења лула јесте постојање хана у близини Љубогоште, у Дервенти. Ханови су били мјеста одмора и окупљања трговаца и путника, а пушење лула било је дио њихове свакодневне културе. Могуће је да су локални занатлије у Љубогошти производили и продавали луле путницима који су свраћали у хан, што би објаснило широку распрострањеност пушења у региону.

Налази из Љубогоште, мада бројчано скромни, имају велики значај за разумијевање културе пушења дувана и живота у османлијској Босни.

(www.palelive.com)