Proslavljena ktitorska slava manastira u Sasama

1

SREBRENICA – Služenjem Svete liturgije i lomljenjem slavskog hljeba danas je srednjovjekovni Manastir Svete Trojice u Sasama kod Srebrenice proslavio ktitorsku slavu ovog hrama Svetog cara Uroša Srpskog.

Liturgiji su, uz veliki broj vjernika, prisustvovali i hodočasnici koji su jutros krenuli pješice iz Srebrenice i Bratunca do ovog 15 kilometara udaljenog srednjovjekovnog manastira sagrađenog 1242. godine.

Nakon Svete liturgije i pričešćivanja vjernika, obavljeno je lomljenje slavskog kolača uz slavski obred, a pripremljenoj trpezi ljubavi prisustvovao je veliki broj vjernika.

Kao i prethodnih godina i jutros su dvije grupe, većinom mladih, sa po nekoliko desetina hodočasnika iz Srebrenice i Bratunca krenule na krsni hod ili tradicionalno pokloničko pješačenje na ktitorsku slavu manastira Svete Trojice u Sasama.

Bio je nešto manji broj učesnika nego ranijih godina jer je radni dan.

Nakon kratke molitve, jedna grupa hodočasnika sa srpskom zastavom, krenula je predvođena protojerejem Aleksandrom Mlađenovićem i članovima Srpskog kulturno-prosvjetnog društva „Sveti despot Stefan Lazarević“ ispred srebreničkog Hrama Svetog Arhangela Mihaila, na pokloničko pješačenje preko Zalazja, do manastira u Sasama.

Hodočasnici su zastali, odali počast i prislužili svijeće za pokoj duša na srpskom groblju u selu Zalazje, kod spomen-kosturnice ubijenim Srbima iz ovog kraja u Drugom svjetskom ratu i spomenika poginulim srpskim borcima 12. jula 1992. godine u tom selu.

Iz porte bratunačke Crkve Uspenja Presvete Bogorodice krenula je druga kolona hodočasnika i prošla kroz sela Pobrđe, Voljevica, Bjelovac i Biljača.

U Biljači su prislužili svijeće i odali počast grupi srpskih boraca koji su poginuli na tom mjestu naišavši na muslimanski zasjedu u Odbrambeno-otadžbinskom ratu.

Kod Rudnika olova i cinka u Sasama sastale su se ove dvije kolone hodočasnika i zajedno su prepješačili preostala dva kilometra do manastira.

Organizatori pokloničkog pješačenja do manastira u Sasama su Srpska pravoslavna opština Srebrenica i Svetosavska omladinska zajednica Bratunac.

Manastir Sase sagrađen je 23 nakon dobijanja autokefalnosti Srpske pravoslavne crkve 1219.godine i deset godina nakon uspostavljanja Mitropolije u Srebrenici 1232.godine, a zadužbina je kralja Uroša Prvog Nemanjića, posljednjeg svetitelja iz dinastije Nemanjića, čije su mošti i krst dugo vremena čuvani u ovom hramu.

Kao i najveći broj srpskih manastira, i on je kroz istoriju više puta skrnavljen, pustošen i obnavljan. Tako je bilo i u posljednjem ratu.

Stari srednjovjekovni manastir u Sasama bio je metoh /imanje/ manastira Hilandar i uvijek je bio duhovno središte srpskog naroda ovog kraja, pa čak i u onom periodu kada je bio porušen, što se dešavalo više puta u brojnim bunama i ratovima na ovim prostorima.

Tokom 1989. godine obnovljena je manastirska crkva, koja je zadržala autentični izgled i manastir u Sasama proslavio je jedinstven jubilej- 750 godina postojanja. Nakon posljednjeg rata ponovo je obnovljen.

Uređen je prostor oko hrama i uz blagoslov tadašnjeg episkopa zvorničko-tuzlanskog Vasilija izgrađeni su manastirski konaci.

Manastir predstavlja impozantan kompleks u jedinstvenom prirodnom ambijentu, gdje rado dolaze vjernici iz raznih krajeva Srpske, Srbije i inostranstva, a posebno iz pravoslavnih zemalja. Osveštan je 18. septembra 2010. godine.

(www.palelive.com / Srna)

Прати тему
Обавијeсти мe о
1 Коментар
Ugrađene povratne informacije
Pogledaj sve komentare

Молим Вас информишите се прије него што напишете нешто. Наводите у једној реченици да је краљ Урош Први посљедњи светитељ из династије Немањића. Па молим Вас, а шта је са његових синова, Светог краља Милутина Немањића ( једног од највећих задужбинара) и Светог краља Драгутина (монашко име Теоктист). Затим Милутинов син, Свети краљ Стефан Дечански. Посљедњи из лозе Немањића је Свети цар Урош Нејаки. То су све светитељи колико сам ја упућен. Душан Силни, син Светог краља Стефана Дечанског, а отац Уроша Нејаког, овдје није наведен јер он није канонизован, односно није проглашен за свеца.

Дакле, немојте мијешати Светог краља Уроша Првог и Светог цара Уроша Нејаког, односно како Ви у тексту наводите Светог цара Уроша Српског. Урош Нејаки је посљедњи владар а уједно и светитељ из династије Немањића.

Срдачан поздрав, и било би лијепо да водите рачуна убудуће, нарочито о оваквим историјски битним чињеницама за српски народ.