Огласи
ИСТОЧНО САРАЈЕВО – Судија Уставног суда Републике Српске Радомир Лукић изјавио је Срни да приједлози Венецијанске комисије у вези са функционисањем Уставног суда БиХ иду за тим да он добије екстрауставни или надуставни карактер и практично постане сам свој регулатор, што је у једној уставној држави просто немогуће.
Лукић је напомено да је Венецијанска комисија популаран назив комисије Савјета Европе за остваривање демократије путем права, што би значило да је право основни инструмент или механизам који допушта демократске исходе ако се демократија схвати у врло широком појму, а који би обухватао и неки идеални уставни поредак.
„Мишљење Венецијанске комисије које се односи на Уставни суд БиХ, а који је дат на захтјев предсједника Валерије Галић не може да се подведе под нешто такво“, истакао је Лукић, професор уставног права.
Он је навео да су три приједлога дали чланови Венецијанске комисије, од којих је први да се и послије истека 70 година живота судије продужи мандат уколико други судија који треба да га замјени није изабран.
Потом, додао је он, да се промјене правила самог Уставног суда како о кворуму за рад, тако и о већини која је потребна за доношење одлука.
„Трећи је приједлог Представничком дому Парламента Федерације БиХ /ФБиХ/ да промјени пословник и тако омогући да се уклони садашње стање такозване блокаде у избору судије Уставног суда ФБиХ хрватске националне припадности“, навео је Лукић.
Појашњавајући зашто ово превазилази границе комисије, Лукић је истакао да је изричита одредба Устава БиХ да је мандат судија 70 година старости и то уколико прије тога не поднесу оставку или га из неких разлога остале судије не смијене консензусом.
„Према томе, став ове комисије да то може да буде урађено органским или уставним законом, а претпоставља се да ће њихово сљедеће мишљење бити да то може да се уради и правилима самог суда, значи ништа друго него кршење Устава“, констатовао је професор Лукић.
Према његовим ријечима, сам приједлог о продужењу мандата и послије навршених 70 година не испуњава сврху Устава и због тога је то ван домета саме Венецијанске комисије и Уставног суда БиХ.
„Када је ријеч о начину на који то може бити урађено, није истина да се то у случају БиХ може урадити, како они кажу, органским законом што је својство француског уставног система или уставним законом јер је ово материја Устава која не може да се делегира законодавцу или оном ко доноси уставни закон“, нагласио је Лукић.
Он је указао да је довођење оваквог приједлога у везу са принципом лојалне сарадње између ентитета и државе једнострано приказано.
„Није само у питању сарадња лојална између ентитета и државе, него лојална сарадња између државе и ентитета на другом полу, а све с циљем заштите Уставом утврђеног распореда уставотворне, законодавне, извршне и судске надлежности између органа БиХ или институција БиХ и ентитета“, рекао је Лукић.
Он је оцијенио да је недовољно наглашавање тог дијела лојалности заправо одржавање досадашње праксе Уставног суда БиХ да се он, како би рекао народ, увијек испрси онда када треба одузети надлежност ентитету, а не сачувати.
„Према томе, ово је једностран став Венецијанске комисије“, констатовао је Лукић.
Приједлог да се правилима Уставног суда мијењају одредбе о кворуму и о већини потребној за одлучивање, додао је Лукић, још једном показује да ова тема не смије да буде тема правила самог Уставног суда, него да те и друге најважније ствари организације поступка пред тим судом морају да буду регулисане законом који ће донијети Парламентарна скупштина БиХ, у најбољој вјери да Уставни суд задржи у границама његове надлежности, а не да му се омогући да постане нови и секундарни уставотворац.
Када је ријеч о приједлозима Представничког дома Парламента ФБиХ, Лукић је рекао да то не би коментарисао, али да је потребно да се односи који одлучују о избору новог судије доведу на пристојну мјеру, а не да се по ко зна који пут дешава да један конститутивни народ не да другом да изабере представника на кога не могу имати никакве примједбе, што је сада случај у овом федералном дому.
Венецијанска комисија, савјетодавно тијело Савјета Европе за питања из области уставног права, усвојила је мишљење о неким питањима у вези са функционисањем Уставног суда БиХ, те предложила неколико корака које може предузети овај суд, међу којима су најбитнији продужење мандата судија након што напуне 70 година и промјене у начину гласања на пленарној сједници и у Великом вијећу Суда.
(www.palelive.com / Срна)
