Огласи
БАЊАЛУКА – Мушкарци у Републици Српској најчешће оболијевају од рака душника, бронхија и плућа, а жене од карцинома дојке, речено је Срни у Институту за јавно здравство Српске, поводом Свјетског дана борбе против рака – 4. фебруара.
Специјалиста социјалне медицине у Институту Слађана Врањеш рекла је Срни да су три најчешће локализације рака од којег су оболијевали мушкарци душник, бронхије и плућа, затим колон /дебело цријево/ и ректум, те простата, док су код жена то дојка, колон и ректум, те грлић материце.
Она је прецизирала да је карцином душника, бронхија и плућа код мушкараца регистрован у 495 случајева, колона и ректума у 461, а простате у 306 случајева.
„Код жена је рак дојке регистрован у 543 случаја, колона и ректума у 284 и грлића материце у 197 случајева“, рекла је Врањешева.
Према подацима Регистра за малигне неоплазме, у Српској је 2019. године било 5.927 новооткривених случајева рака – 3.050 код мушкараца и 2.877 код жена, док су од те болести умрла 2.864 лица, односно 1.674 мушкараца и 1.190 жена.
Врањешева је навела да се сваке године широм свијета обиљежава Свјетски дан борбе против рака, 4. фебруар.
Према њеним ријечима, иницијативу за обиљежавање покренула је Међународна унија за контролу рака /Унион фор Интернатионал Цанцер Цонтрол/ ради подизања свијести, нивоа информисаности и подстицања бројних активности широм свијета.
Врањешева је напоменула да се од 2022. до 2024. године кампања одржава под слоганом „Отклонимо недостатке у њези“ /Цлосе the Царе Гап/, која има за циљ смањење неједнакости у приступу превентивним услугама, дијагностици, лијечењу и њези обољелих од рака узроковане мјестом становања, социо-економским статусом, етничком припадношћу и старошћу.
„Рак је један од водећих јавноздравствених проблема у свијету, те осим здравственог оптерећења има велики утицај на шири друштвени и економски развој“, указала је Врањешева.
Она је рекла да је, према процјенама Глобалног центра за праћење рака /ГЛОБОЦАН/, број новообољелих од рака у свијету 2020. године достигао 19,3 милиона, а умрлих близу 10 милиона.
Према процјенама, новооткривени случајеви рака најчешћи су били на дојци /2,26 милиона/, плућима /2,21 милион/, дебелом цријеву и ректуму /1,93 милиона/ и простати /1,41 милион/.
Најзаступљенији облици рака у погледу смртности у свијету су били рак плућа /1,8 милиона смртних случајева/, колоректални карцином /935.000 смртних случајева/, рак јетре /830.000 смртних случајева/, рак желуца /769.000 смртних случајева/, те дојке /685.000 смртних случајева/.
Према процјенама Свјетске здравствене организације, очекује се да ће до 2040. године доћи до повећања броја обољелих од рака за око 60 одсто у односу на 2020. годину, при чему се највећи пораст предвиђа у земљама са ниским и средњим приходима.
Превентивне активности у погледу спречавања настанка малигних болести представљају кључни јавноздравствени приступ и најисплативију дугорочну стратегију у процесу контроле малигних болести.
Према процјенама између 30 одсто и 50 одсто смрти од рака могло би се избјећи смањењем кључних фактора ризика и спровођењем постојећих превентивних стратегија заснованих на доказима за превенцију рака, скрининг и рано откривање, лијечење и палијативну његу.
Око 70 одсто свих пријевремених смрти од рака у свијету региструје се у неразвијеним и средње развијеним земљама.
Већина пријевремених смртних исхода од рака у овим земљама јавља се због разлика у нивоу образовања, прихода, мјеста становања, етничке припадности, расе, пола, сексуалне оријентације или старости.
Приступ ефикасним стратегијама за превенцију и рано откривање малигних болести, према Свјетској здравственој организацији, укључује акције на нивоу држава, укључујући законодавство, у комбинацији са активностима повезаним са промјеном понашања појединаца и заједница, којима се код јавности настоји подстаћи свијест о кључним факторима ризика за оболијевање од рака /пушење, штетна употреба алкохола, гојазност и недостатак физичке активности, изложеност загађењу, карциногеним супстанцама и зрачењу, заразним агенсима/, те предузети мјере против тих фактора.
„Добра информисаност и разумијевање фактора ризика утичу на подизање свијести о значају превенције и бриге о свом здрављу, те су значајни за побољшање здравствених исхода. Раним откривањем и лијечењем може се смањити смртност од рака. Примјери дјелотворних интервенција и стратегија су контрола дувана и вакцинација против ХПВ-а“, наводе у Свјетској здравственој организацији.
(www.palelive.com / Срна)
