Директор Националне службе запошљавања Србије Милан Боснић разговарао је данас на Палама са директором Завода за запошљавање Републике Српске Дамјаном Шкипином о унапређењу сарадње у области социјалне политике и запошљавања.
Шкипина је истакао да му је драго што су угостили пријатеље из Националне службе запошљавања Србије, са којима су размотрили различите теме и разговарали о њиховим искуствима када је ријеч о програму „Гаранција за младе“, који их у Републици Српској очекује од 1. јануара 2026. године.
Он је навео да имају добру сарадњу са Националном службом запошљавања Србије која се огледа и када је ријеч о радним дозволама и флуктуацији радне снаге из Српске у Србију и обратно.
„Оно у чему Национална служба запошљавања Србије има велику предност и велико искуство у односу на нас, то су неке модерније технологије, виртуелни сајмови запошљавања. Они имају добре контакте са страним фондовима који могу, кад су те ствари у питању, помоћи и нашем заводу“, рекао је Шкипина новинарима.
Он је додао да их је делегација Националне службе запошљавања Србије упутила на одређене адресе, те да ће заједно наступити када је ријеч о неким пројектима.
„Надам се да ће сарадња трајати и да ће у наредном периоду бити све чвршћа и боља“, поручио је Шкипина.
Боснић је истакао да му је велика част и задовољство што је његова прва посјета ван границе Србије била управо Заводу за запошљавање Републике Српске како би могли да подијеле своја знања, добре праксе и искуства из области дигитализације, програма „Гаранција за младе“, те да размијене искуства у погледу довођења радне снаге из иностранства.
Он се нада да ће ове посјете бити чешће како би могли да наставе рад на заједничким пројектима и продубљују сарадњу.
„Свакако ће и наша служба усвојити доста знања коју су нам пренеле колеге из Републике Српске, а надам се да ће и њима бити корисна наша знања и искуства“, рекао је Боснић.
(www.palelive.com / Срна)
Veliki broj neradnika koji preko partijske knjižice želi naći posao “lezi ljebe da te jedem”, za to vrijeme privatni sektor ima veliku potražnju za radnicima koji su u manjini, a pri tome privatnici ne mogu dati normalne plate jer ih deru sa svih strana kako bi se mogao finansirati džebalebaroški javni sektor i to je jednostavno sistem koji ne može još dugo. U suštini imamo višak neradnika, a manjak radnika i radnici koji rade “normalan” posao finansiraju neradnike koji imaju veće plate od njih, paradoks veliki ali je tako.