Републички центар за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих промовисао четири издања

БЕОГРАД – Републички центар за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица представио је данас на Сајму књига у Београду четири своја издања.

На штанду Републике Српске у хали два Београдског сајма промовисана су издања „Геноцид над Србима у НДХ и устанак – Козара 1942-2022“ аутора Горана Латиновића, „Од сребрног крина до златног љиљана“ аутора Милене Михаљевић и Дејана Дошлића, „Реконструкција злочина – деконструкција мита“ аутора Мирослава Љубојевића, као и Атлас злочина над Србима током Одбрамбено-отаџбинског рата.

О публикацијама су говорили историчари из Центра за истраживање злочина Предраг Лозо, Дејан Дошлић, Милена Михаљевић и Мирослав Љубојевић, те директор Центра Виктор Нуждић, који је захвалио Представништву Републике Српске у Србији за организацију данашњег догађаја.

Нуждић је посебно захвалио колегама из Музеја жртава геноцида у Београду, чиме је, како је истакао, још једном потврђено да су Србија и Република Српска једно и да су људи окупљени на данашњој промоцији јединствени у борби за истину о страдању српског народа, као и о карактеру ратова вођених током деведесетих година прошлог вијека на подручју бивше Југославије.

Нуждић је истакао да је Центар, на чијем је челу, употпунио своју издавачку д‌јелатност, јер има десетине веома битних издања која се односе на историју Републике Српске, Одбрамбено-отаџбински рат, али и на историјска збивања током 20. вијека са посебним освртом на страдање Срба.

Говорећи о Атласу злочина над Србима током одбрамбено-отаџбинског рата, Нуждић је оцијенио да је ријеч о капиталном издању које ће, када буде комплетирано, имати четири тома – по један за сваку ратну годину.

„За разлику од првог тома за 1992. годину, у којем се налазе подаци о 76 стратишта, издање посвећено 1993. години обухвата 11 стратишта. Злочини извршени над нашим народом показују да не смијемо да будемо неспремни и да је Република Српска једини гарант опстанка српског народа у БиХ“, указао је Нуждић.

Он је додао да истраживања Центра о посљедњем рату на простору БиХ указују на чињеницу да су догађаји из тог сукоба нераскидиво повезани са Другим свјетским ратом.

Говорећи о студији „Геноцид над Србима у НДХ и устанак – Козара 1942–2022“, историчар Предраг Лозо указао је да догађаји у свијету и региону показују да се историја на неки начин понавља, јер на Западу доминира наратив према којем су комунизам и нацизам готово изједначени.

„Истовремено, у региону, а посебно у БиХ и Хрватској, насљедници оних покрета и оних народа који су се борили против сила побједница у Другом свјетском рату, данас уче Србе антифашизму и антифашистичким вриједностима“, рекао је Лозо.

Говорећи о публикацији посвећеној љиљану, аутори Дејан Дошлић и Милена Михаљевић описали су генезу употребе овог цвијета као симбола од средњег вијека до данас.

Они су истакли да историјске чињенице недвосмилено потврђују да је љиљан био симбол српских владара, првенствено Немањића и Котроманића и да се нико на овим просторима није везивао за тај симбол док муслимани у 20. вијеку, и то у вријеме комунизма, нису почели са покушајима присвајања љиљана.

„Група муслиманских интелектуалаца у СФРЈ је још 1971. године предложила да љиљан буде на грбу тадашње СР БиХ, а потом је формирана и подгрупа која је била задужена за идејно рјешење заставе БиХ на чијем грбу би био љиљан. Они су то радили како би себе повезали са средњим вијеком и с циљем промовисања муслимана у посебан народ у Југославији“, навела је Михаљевићева.

Она је објаснила да је идејно рјешење те подгрупе прихваћено када су муслимани, уз помоћ Хрвата, прогласили независност БиХ и изабрали да им љиљан буде на застави, нагласивши да су касније овај стари српски симбол користили да би дод‌јељивали значке „Златни љиљан“, које су добили и бројни злочинци одговорни за убијање Срба попут Насера Орића.

Говорећи о својој књизи „Реконструкција злочина – деконструкција мита“, Мирослав Љубојевић рекао је да је њен примарни фокус на догађајима из маја 1992. године у Добровољачкој улици у Сарајеву и да је д‌јело које је објавио резултат двогодишњег истраживања.

Љубојевић је навео да његово истраживање деконструише бошњачки наратив да су догађаји у Доборовољачкој наводни „дан де“ у одбрани града и доказује да је ријеч о систематском и планираном злочину паравојних муслиманских снага у којем су ликвидирани недужни војници ЈНА.

(www.palelive.com / Срна)