Огласи
СОКОЛАЦ – Домаћица Гордана Боровчанин из Брејаковића код Сокоца годинама производи романијски скоруп-кајмак по рецепту мајке, излаже га од 2015. године и доноси награде са Регионалне пољопривредне изложбе и сајма у Рогатици, па се тако и ове године нашла међу награђенима за млади кајмак прве и зрели кајмак друге класе.
Боровчанинова годишње произведе до 50 килограма кајмака. Највише се тражи млади кајмак, а у јесен купци више купују зрели.
Она је рекла да је цијена романијског скоруп-кајмака 35 КМ по килограму, али да купаца увијек има.
Када је ријеч о производњи кајмака, Гордана је навела да је то ове године било тешко због изузетно високе температуре ваздуха и дужег сушног периода, јер у процесу производње млијеко разливено у посуде треба да мирује без великих температурних осцилација, након што се издвоји скоруп на површини.
„Посао око кајмака ове године почела сам касније због врућине, па ће га вјероватно бити мање него до сада“, рекла је Гордана, те додала да је због суше била слаба и испаша за њених седам крава и за остала грла на имању.
Она је подсјетила да је члан регионалног Удружење „Романијски скоруп-кајмак“, које од почетка 2014. године окупља произвођаче са Сокоца, Хан Пијеска и из Рогатице с циљем заштите имена и поријекла овог аутохтоног производа.
Руководилац Подручне јединице Источно Сарајево Ресора за пружање стручних услуга у пољопривреди Јелена Мићић рекла је да су оснивањем овог удружења преузели сву одговорност да помогну у остварењу циља заштите.
Она је подсјетила да је поступак заштите географске ознаке, односно имена поријекла, завршен у фебруару 2017. године, када је Институт за интелектуално власништво БиХ издао рјешење за то.
Мићићева је навела да је почетком 2019. године заштићено и географско поријекло романијског скоруп-кајмака у свим земљама потписницама Лисабонског споразума.
Удружењу је достављен сертификат Међународне организације за заштиту интелектуалног власништва, којим се признаје право заштите скоруп-кајмака у 29 земаља свијета, што укључује и девет земаља чланица ЕУ.
Она је рекла да су тиме створени предуслови за развој препознатљивог бренда романијског скоруп-кајмака.
„То је утицало на трајну конкурентску предност за наше произвођаче, омогућило им лакши пласман и препознатљивост на страним тржиштима, јер се заштитом географског поријекла спречава неовлаштена производња и стављање у промет овог производа у свим земљама чланицама Међународне организације за заштиту интелектуалног власништва“, навела је Мићићева.
Према њеним ријечима, све ове активности утицале су на економско оснаживање жена у руралним подручјима којима је продаја романијског скоруп-кајмака једини извор прихода.
Она је нагласила да вриједне жене посјетама и излагањем кајмака на различитим сајмовима на најбољи начин промовишу Сарајевско-романијску регију, тим прије што квалитет кајмака никада није био упитан и што је садашње паковање прилагођено тржишту и купцима.
Мићићева је рекла да ће овакве активности позитивно утицати на ширење произвођача романијског скоруп-кајмака, односно младих жена у руралним подручјима, које стандардизованим начином производње и квалитета овог аутохтоног производа могу остварити финансијске приходе, односно ширење чланства Удружења.
Ресор за пружање стручних услуга у пољопривреди Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде Републике Српске Подручна јединица Источно Сарајево дјелује у Сарајевско-романијској и Горњодринској регији.
(www.palelive.com / Срна)
