Ршумовићу и Милошевићу повеље за животно д‌јело

ЗВОРНИК – У Зворнику су вечерас одржани „Дрински књижевни сусрети“, на којима су додијељене награде за најуспјешније књижевне радове који су приспјели на овогодишњи конкурс, те уручене повеље за животно д‌јело Љубивоју Ршумовићу и Зорану Милошевићу из Београда.

Додијељене су и повеље за изузетан допринос култури пјеснику Невену Милаковићу из Црне Горе и предсједнику Удружења књижевника Србије Милошу Јанковићу.

Жири је на Седмим „Дринским књижевним сусретима“ за сваку категорију додијелио признања за по три награђена рада и по десет похваљених рукописа за поезију, прозу и стваралаштво за д‌јецу.

Прву награду у категорији афирмисаних стваралаца освојио је рукопис збирке пјесама „Чвор“ аутора Бранимира Радовића Бате, док је друга награда припала рукопису поезије „Обезбојено истином“ аутора Рената Вујаковића.

По мишљењу жирија, трећу награду равноправно дијеле три рукописа поезије – „Кумова слама“ Драгана Величковића, „Песме са Ашиковог гроба“ Марине Николић и „Са срцем на леру“ Милка Грбовића.

У категорији прве књиге жири је одлучио да прва награда буде додијељена поетско-прозном рукопису „Исписан кругом ријеке и птице налазим праслику своје душе“ Ђорђија Бојанића, а друга награда рукопису „Бела рада“ Ранке Грковић.

На конкурс у овој књижевној области пристигло је 114 радова.

За најбољи роман на „Дринским књижевним сусретима“ у 2023. години проглашен је рукопис „Сара из Сарајева“ аутора Александре Гајић, друго мјесто припало је рукопису „Књига о пастиру“ аутора Миленка Ивановића, док је треће мјесто припало рукописима „О сновима и легендама“ аутора Предрага Бојиновића и „Легенда о црном змају“ аутора Слободана Дамњановића.

Према оцјени жирија, избор најбољих романа је захтијевао пажљиво ишчитавање 35 приспјелих рукописа, размишљање о детаљима, психологији представљених личности и судбинама које су им ствараоци намијенили.

Сваки рукопис је био потписан шифром и чланови жирија нису имали увид у идентитет стваралаца.

Осим награђених, жири је издвојио и неколико добрих рукописа који заслужују похвале јер се они, како је жири оцијенио, својим квалитетом издвајају од других и веома су близу награђеним рукописима.

Ршумовић је изјавио новинарима да је примати било какву награду опасно, а примао их је много и сваки пут је осјећао ту опасност у томе што се награда од награде разликује само у јеном малом слову „а“.

„Сваку награду коју сам примао, колеге који је признају и који не признају, завиде сваки успјех другоме и то је помало и опасно за еснаф за нас који се бавимо васпитањем младих који би требало да буду одбрањени од неких порока“, рекао је Ршумовић.

Истичући да сваки дан напише најмање по једну пјесму, а некада је као гимназијалац у Ужицу и касније писао и по 20, Ршумовић је рекао да је израчунао да је до сада написао најмање 30.000 пјесама, а можда и више.

Ршумовић је рекао да је са 14 година написао сонетни вијенац посвећен д‌јевојчици из Чајетине, која му је била симпатија.

(www.palelive.com / Срна)