Руски државни медији: Усташки логор Јасеновац био балкански Аушвиц

БЕОГРАД – Руска државна мултимедијална онлајн платформа „Смотрим.ру“ извијестила је о комеморативном скупу одржаном у Доњој Градини поводом Дана сјећања на жртве геноцида над Србима, Јеврејима и Ромима у Независној Држави Хрватској, уз оцјену да је концентрациони логор Јасеновац био балкански Аушвиц у којем су хрватске усташе убијале људе на најсуровији начин.

У прилогу са лица мјеста ове руске државне медијске платформе, која обједињује бројне државне телевизије попут „Русија један“, „Русија 24“ и РТР „Планета“, напомиње се да је у Републици Српској обиљежен Дан сјећања на жртве геноцида над Србима, Јеврејима и Ромима у НДХ, те да су у Другом свјетском рату у концентрационом, логору Јасеновац у Хрватској, усташе су убиле око 700.000 људи.

Руска медијска кућа пренијела је да су комеморацији уз предсједника Републике Српске Милорада Додика присуствовали и премијер Србије Милош Вучевић, предсједник парламента Црне Горе Андрија Мандић, као и амбасадор Руске Федерације у БиХ Игор Калабухов, док се представници западних земаља нису одазвали позиву.

У прилогу се подсјећа на оцјене српских историчара да је концентрациони логор Јасеновац балкански Аушвиц, гд‌је су хрватски фашисти – усташе убиле 700.000 људи, као и да је управо у Доњој Градини било губилиште јасеновачке фабрике смрти и мјесто масовне гробнице површине 65.000 метара квадратних.

Овд‌је је, како се истиче у прилогу, откривено девет поља смрти и 105 масовних гробница, али посао још није завршен, а према размјерама злочина, овај концентрациони логор је у истој равни као Аушвиц, Треблинка, Бухенвалд и Мајданек.

Предсједник Републике Српске Милорад Додик је рекао за „Смотрим.ру“ да је зато важно обиљежавати овакве датуме као што је Дан сјећања и као што је и Дан побједе над фашизмом – 9. мај.

„Разумљиво да је Њемачкој то досадило да слуша. Они су наметнули Европи да као свој дан обиљежава Дан Европе, како би избјегли овакве паралеле“, указао је Додик.

Он је истакао да Русија и Србија никада не треба да забораве да је 9. мај био дан безусловне капитулације Њемачке, али и указао да, нажалост, те идеје нису капитулирале безусловно.

„Видимо Нијемце у том негативном свјетлу данас код нас. Ми, такође, видимо и
/њихов/ однос према Русији, када је почела специјална војна операција, они су разматрали како Украјинцима помоћи у ћебадима, а сада хоће у Украјину да пошаљу војску“, рекао је Додик.

Потпредсједник Владе Србије Александар Вулин је захвалио руском народу и предсједнику Владимиру Путину за то што не дозвољава свијету да заборави које је био злочинац, а ко жртва у Другом свјетском рату.

Једна од оних који су својим очима вид‌јели звјерства фашистичког режима је Добрила Кукољ, бивша логорашица, која је за ову онлајн платформу рекла да су усташе извршиле језив пир, да су спроводиле експерименте у тамицама, драли кожу и остављали људе да висе.

„У кући породице Кецман, они су заробили све младе д‌јевојке и радили су с њима све шта су хтјели и на крају су запалили кућу. А 1942. године на Божић, усташе су хватали све редом, д‌јевојке су везивали, затим су људе тјерали у цркве и клали их ножевима, убијали, д‌јевојке силовали на олтару, женама одсијецали груди, а малој д‌јеци су главе разбијали о зидове. А онда су сахрањивали те измучене људе“, рекла је Добрила.

У прилогу се истиче да је карактеристика концлогора у Хрватској била убијање људи најсуровијим методама, као и да су систем логора Јасеновац формирали нацисти усташе у августу 1941. године.

Апсолутну већину међу логорашима су, како се указује у прилогу, чинили Срби, Роми, Јевреји и комунисти разних националности, међу којима и Хрвати, а све те категорије, у фашистичкој нацистичкој НДХ од љета 1941. године су сматрани нижом расом.

Тако су, указује се у тексту, Срби у Хрватској били обавезни да на рукаву носе плави повез са словом „П“ – „православац“, а логораши су мучени невиђеном суровошћу, док је Јасеновац изазвао шок чак и код историчара који су изучавали Хлокауст.

Директор Спомен-подручја Доња Градина Тања Тулековић је рекла да је Доња Градина село у којем су до 1941. године првенствено живјели Срби, који су поубијани међу првима.

У прилогу се напомиње да су власти у социјалистичкој Југославији настојале да се Јасеновац не помиње и да су настојале да изгладе противрјечности између Србима и Хрвата.

Такође, указује се да је до 1991. године меморијални комплекс посвећен концентрационом логору био јединствен, али са распадом СФР Југославије, Јасновац је подијељен између Хрватске и БиХ дуж ријеке Саве.

На хрватској страни се, истиче се у прилогу, комеморације и не одржавају, а чак се не дозвољавају посјете ни највишим српским званичницима, те да сада Срби покушавају званично да добију од Њемачке признање одговорности за геноцид који је извршила колаборационистичка Хрватска.

На крају прилога се напомиње да је још за вријеме Југославије за све жртве Јасеновца постављен споменик, али да се сада тај меморијал види само из ваздуха, јер је остао на хрватској страни.

(www.palelive.com / Срна)