Селаковић и Цицовић о промоцији српске културе

БЕОГРАД – Министар културе Србије Никола Селаковић и шеф Представништва Републике Српске у Србији Млађен Цицовић разговарали су данас о програмима које ће Србија и Српска реализовати у функцији афирмације и промоције српске културе, традиције и културне баштине.

Селаковић је истакао да је разговарано о свему што природно слиједи након Свесрпског сабора и да ће први од низа договорених догађаја из културе бити одржан вечерас у Народном музеју у Београду и Народном музеју Републике Српске у Бањалуци.

Ријеч је о истовременом свечаном отварању изложби у част 180 година од рођења српског краља Петра Првог Карађорђевића, који је под псеудонимом Петар Мркоњић 1875. године учествовао у великом устанку Невесињске пушке.

„Дотакли смо се и потребе заједничког обележавања овог важног датума следеће године када ће бити 150 година од Невесињске пушке“, рекао је Селаковић новинарима послије састанка у Министарству културе Србије.

Он је рекао да ће ове године бити одржани 12. „Дани Српске у Србији“, а биће приређени и „Дани Србије у Српској“, те напоменуо да ће се организовању ових манифестација приступити на озбиља и веома садржајан начин.

„Када су у питању `Дани Србије у Српској`, то је већ краћа традиција, али можемо слободно да кажемо да је Република Српска била та која је мотивисала Србију да организује такву једну манифестацију и ове године“, рекао је Селаковић.

Он је изразио увјерење да ће ускоро и у Београду бити приказан филм „Свједок“, чијој је премијери у Бањалуци присуствовао, истичући да ће тиме наставити веома интензиван и плански рад на значајно квалитетнијем и садржајнијем функционисању српског културног простора са обје стране Дрине.

Министар културе Србије нагласио је да и Србија и Републа Српска функционишу у два посебна уставно-правна или политичка система, али их одликује једна, јединствена српска култура.

„Зато као министар културе у Влади Србије не могу да говорим о културној размени, јер нема размене тамо где говорите о једној култури, већ о једном интензивном организовању различитих врста културних дешавања“, рекао је Селаковић.

Шеф Представништва Републике Српске у Србији Млађен Цицовић рекао је да је Декларација Свесрпског сабора завјет Републике Српске и Србије и српског народа у цјелини, која обавезује националне представнике да заједно раде на очувању идентитета Срба на овом простору, његовањем културе, српског језика и ћирилице, као и традиције и православља.

„Да радимо на свему што ће допринијети и нашој афирмацији у читавом свијету, јер Декларација је послала и јасну поруку да је у функцији мира и стабилности у региону, као и поштовања права свих других који са нама треба да граде будућност на овом простору и да се боре за своју слободу, за очување својих идентитетских културних вриједности“, рекао је Цицовић.

Он је указао да и српски народ треба потпуно јасно да каже да жели да се бори за своју слободу и да ће поштовати апсолутно право свих својих комшија да заједничи граде будућност на овом простору.

Данас смо разговарали о свему ономе на шта нас обавезује Декларација, а и све оно што су, прије свега, у претходном периоду радили предсједник Републике Српске Милорад Додик и предсједник Србије Александар Вучић, који су од самог почетка препознали сва искушења и све изазове који су нас очекивали и који нас очекују у наредном периоду“, рекао је Цицовић.

Он је подсјетио да су Београд и Бањалука одавно заједно обиљежавају све значајне датуме у српској историји, те његују културу сјећања.

„Заједно смо славили нашу заставу. Све су то ствари које нас обавезују да у наредном периоду радимо на свему ономе што ће допринијети очувању нашем на овом простору“, поручио је Цицовић.

Селаковић: Боцарићево д‌јело – подсјећање да су Срби један народ

БЕОГРАД – Слика из фундуса Музеја Републике Српске „Устанак Петра Мркоњића“ Спиридона Шпире Боцарића свечано је представљена у атријуму Народног музеја Србије у Београду поводом 180 година од рођења српског краља Петра Првог Карађорђевића.

Министар културе Србије Никола Селаковић истакао је у обраћању да Боцарићево ремек д‌јело осликава слободарску тежњу српског народа западно од Дрине, свједочећи о значају Невесињске пушке као претече напора за ослобођење уједињење и независност.

„Краљ Петар Први стекао је вечну славу захваљујући победама, али и мудрој и праведној владавини, модернизацији друштва, доследно посвећен слободарским тежњама народа који је предводио“, навео је Селаковић.

Он је рекао да ово д‌јело пођећа да су Срби један народ, којем је слобода вриједност испред свих других, а то су потврдили током свог постојања на овим просторима.

Селаковић истакао да ће пројекти, као што је вечерашњи, допринијети јачању сарадње и јединства Србије и Републике Српске, посебно имајући у виду изазове садашњице са којима се српски народ суочава.

„Србија и Српска јесу двоје, али је српски народ и српска култура једно. У духу заједништва и начела Декларације Свесрпског сабора и вечерас шаљемо поруку недељивости и јединства српског рода и нашег заједничког културног простора“, рекао је Селаковић.

Он је навео да је посебно значајно што Србија и Српска заједнички обиљежавају 180 година од рођења и 120 од крунисања краља Петра Првог Карађорђевића, истичући да је он био велики родољуб, мудар и храбар владар, те симбол борбе српског народа за слободу, јединство и независност.

Селаковић је напоменуо да је Боцарић, рођен 1876. године у Будви као Србин приморац, један од фантастичних сликара и дугогодишњи директор Музеја Врбаске бановине, мучки страдао од усташа и скончао живот у Шарановој јами у логору Јадовно.

„То сведочи о намери оних који су убили њега и Саву Шумановића и владике Платона, Саву и Петра да тим убиствима убију српску културу и српску духовност. Наше окупљање вечерас овде у Београду и Бањалуци сведочи да у томе нису успели“, поручио је Селаковић.

Шеф Представништва Републике Српске у Србији Млађен Цицовић рекао је да сарадњу два народна музеја види у свјетлу укупне сарадње Српске и Србије, која има дугу традицију, али никад није била боља и садржајнија него сада.

„Томе највише доприносе предсједници Српске и Србије Милорад Додик и Александар Вучић, као иницијатори и креатори суштинског заједништва у којем се одвијају политичке, привредне и сарадње у области образовања, културе и умјетности“, навео је Цицовић.

Он је подсјетио да је д‌јело „Устанак Петра Мркоњића“ у Београд стигло из Народног музеја Српске када је то био Музеј Врбаске бановине, а у којем је управник био Боцарић.

Цицовић је рекао да је први бан Врбаске бановине Светислав Тиса Милосављевић, Нишлија, дошао у Бањалуку као краљев пријатељ са посебним задатком да тај град учини мјестом лијепих грађевина, науке, културе, просвјете и умјетности.

„У том времену и таквим условима настала је и ова слика Шпире Боцарића која је данас овд‌је. Петар Карађорђевић, кад је завршио чувену војну академију Сен Сир, а потом Вишу војну академију у Мецу, дошао је у Босну и укључио се у устанак против Турака“, навео је Цицовић.

Он је напоменуо да у знак сјећања на Петрово војевање са устаницима 1875. у том дијелу Републике Српске постоји Мркоњић Град, мјесто чијим именом Српска трајно чува устаничко име младог краљевића, касније краља Србије и првог владара Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца.

Овај догађај резултат је Свесрпског сабора, када је договорено да овим поводом у Народном музеју Србије буде представљена слика „Устанак Петра Мркоњића“ из Музеја Републике Српске, а истовремено у Музеју Српске портрет Краљ Петар Први сликара Луја Валда Барбија из Збирке Народног музеја Србије.

Свечаности у Београду присуствовали су и праунук краља Петра Првог престолонасљедник Александар Карађорђевић са супругом принцезом Катарином, амбасадор БиХ у Србији Александар Врањеш, директор Народног музеја Србије Бојана Борић Брешковић.

На слици „Устанак Петра Мркоњића“ као централну фигуру композиције, Боцарић је приказао кнежевића Петра као учесника босанскохерцеговачког устанка на гори Ћорковачи, а око њега су представљени устаници из Змијања, Гламоча и Херцеговине од‌јевени у народне ношње.

Сликар Спиридон Шпиро Боцарић /1876 – 1941/ био је први управник Музеја који је основан као Музеј Врбаске бановине.

Важан дио прве сталне поставке коју је Боцарић приредио чинила је и спомен-соба посвећена Петру Мркоњићу у којој је била изложена и слика „Устанак Петра Мркоњића“, коју је Боцарић насликао током 1934. и 1935. године славећи босанскохерцеговачке устанике.

(www.palelive.com / Срна)