ФОЧА – Све је мање преживјелих свједока злочина у фочанској Јабуци у којем је муслиманска војска 23. јула 1992. године свирепо убила 43 мјештанина српске националности, а као да се чека да поумиру и сви извршиоци да се не би имало коме судити, поручили су преживјели Јабучани који су се данас окупили на Градском гробљу Божовац на обиљежавању 32 године од првог масовног страдања фочанских Срба у посљедњем рату.

Муслиманска војска је тада у 18 српских села подно Јахорине попалила све куће и помоћне објекте на које је наишла, убијала је све пред собом.

Милости није било ни за слијепе и непокретне старице, д‌јевојке и д‌јецу, које су убијали и палили у њиховим кућама, а најмлађа жртва био је тринаестогодишњи д‌јечак Ново Елез.

Црква Преображења Господњег је минирана и до темеља срушена.

Свједок злочина Љубиша Симовић испричао је да муслимански војници нису бирали и да су све редом убијали – д‌јецу, старце, слијепе, иживљавајући се на жртвама.

„Уписивали су слова `У`, масакрирали их, језиво, то је био један призор за неповјеровати. Сваку од 43 жртве сам видио и сахранио, а послије Дејтона смо доживјели још један такав стравичан дан када смо морали наше покојнике вадити и пренијети у Фочу на Градско гробље“, рекао је Симовић.

Он је навео да годинама од Тужилаштва БиХ добијају обећања да ће почети судски процес, али да за сада од њих стижу само обевјештења када неко од осумњичених премине.

„Чуо сам се са тужиоцем и рекао сам – ви изгледа као да сви чекате да сви поумру које смо ставили на списак, да и ми изумремо да не можемо свједочити, не знам до кад ћемо више чекати истину коју највјероватније никад нећемо дочекати“, огорчено прича Симовић.

Свједок Гордан Мастило рекао је да ужас који се десио несрећног 23. јула 1992. године остаје вјечно урезан у памћење свих који су преживјели.

„Нажалост, рука прваде не стиже починиоце, али нама остаје обавеза да на данашњи дан дођемо овд‌је, прислужимо свијеће и да бар на трен покушамо да се одужимо жртвама које су живот дале за слободу Српске“, истакао је Мастило.

Он је додао да је злочин за сва времена избрисао траг живота у Јабуци.

„Када дођемо сад горе, једино што можеш је да слушаш тишину и загрлиш тугу. То је изгледа судбина Јабучана да то носе са собом, да памте, причају, да покушају да пренесу на генерације које долазе, јер ако се то заборави послије нас, онда је све узалуд било“, поручио је Мастило.

Неђо Мастило, коме су убијени брат, рођаци и комшије, испричао је да су злочинци сва села напали у исто вријеме, у цик зоре, са једне стране, а да су са друге стране поставили јаке засједе у којима су сачекивали и убијали српску нејач.

„Нажалост, ништа се не предузима, Тужилаштво и судство и даље ћуте, извршиоци и свједоци умиру, све их је мање, тако да ће то отићи у заборав ако се не буде шта предузело у краћем временском року“, рекао је Мастило.

На Градском гробљу Божовац, гд‌је су након Дејтонског споразума и егзодуса преосталих Срба из Јабуке пренесени посмртни остаци, данас је служен парастос, а родбина страдалих и општинске делегације прислужили су свијеће и положили цвијеће.

Окупљање Јабучана у свом завичају и ове године је заказано за Преображење Господње, када ће мјесна Црква, која је обновљена 2005. године, обиљежити своју славу.

(www.palelive.com / Срна)