Високи представници, легални и нелегални, долазили су у БиХ с намјером да овдје билдају мишиће, покушају да оживе своје пропале каријере и проводе политику силе, а од њихових „добрих“ намјера остала је само никад подјељенија БиХ у којој су управо они сваки дан сијали све веће сјеме мржње међу конститутивним народима и ентитетима, истакао је посланик СНСД-а у Народној скупштини Републике Српске Дамјан Шкипина.
„Нико од странаца не може знати боље од конститутивних народа шта је потребно да би БиХ функционисала и зато нека нас пусте већ једном на миру да се договоримо. Свака њихова интервенција онемогућавала нам је нормалан живот, рад у заједничким тијелима и продубљивала је све више неповјерење између конститутивних народа“, рекао је Шкипина за Срну.
Он је указао да свих ових година ти такозвани високи представници радили су у интересу само једног народа – бошњачког, и увијек на штету Срба, одузимајући силом, пријетњама и наметањима оно што је Републици Српској гарантовано Дејтоном.
На питање да прокоментарише изјаву бившег високог представника у БиХ Волфганга Петрича, на скупу под називом „Да ли ће власт преузети одговорност?“, да његов насљедник Педи Ешдаун није био баш заинтересован за БиХ, али да Кристијан Шмит, како каже, показује интересовање и труди се да оживи улогу ОХР-а, Шкипина је истакао за Срну да једина истина коју је Петрич рекао јесте да Ешдаун није био заинтересован за БиХ и да је то посебно народ у Републици Српској добро осјетио на својој кожи, јер све што је урадио изазвало је потпуни хаос и нове кризе, као и свака страна интервенција.
„Драго ми је да је Петрич у свом обраћању нагласио да и сам види да ово није она БиХ коју је познавао, јер су њу долазиле разне кабадахије и каубоји и радиле и раде шта им се хтјело“, нагласио је Шкипина.
Он је рекао да је данас, када све сагледамо након толико времена и разних страних интервенција, једино Република Српска успјела да сачува своју аутономију и све је јача и боља, а Федерација је потпуно дисфункционални члан државне заједнице БиХ.
„То нису биле њихове намјере, али то је једино што су успјели да направе. Упркос притисцима, санкцијама, наметањима актуелно руководство Републике Српске је сачувало њену аутономију. Упркос подвали званој Кристијан Шмит одбранили смо нашу Републику од таквих хоштаплера и његово дјеловање данас је омогућено само на територији Федерације која је дала пристанака да им неки неименовани странац уређује односе, јер они сами то не могу“, нагласио је Шкипина.
Он је рекао да је Српска данас стабилна, уређена, у року формира власт након сваких избора, док у Федерацији ни уз помоћ странаца не могу да функционишу.
„Такође, ми у Српској имамо рекордан број запослених, градимо ауто-путеве, болнице, школе, вртиће, повећали смо плате и пензије, развијамо се, док Федерација свим силама покушава то да спријечи“, додао је Шкипина.
Он је рекао да га заиста занима коме Петрич у овако стабилној Републици Српској може да прича о неком тамо Шмиту, неизабраном странцу, који нелегално борави у БиХ, и јачању ОХР, када је крајње вријеме да та канцеларија коначно, 29 година након рата, не да треба да јача, него не треба више да постоји.
„О каквој потреби за неким неименованим, непризнатим странцем прича Петрич када он ни у Федерацији, која је одлучила да га призна, није направио ништа, осим што им одузима шуме у Варешу. То виде и Бошњаци, само их још држи нада да ће им он такав непризнат и нелегалан моћи помоћи да науди и направи неку штету Републици Српској“, нагласио је Шкипина.
Међутим, истакао је он, десило се управо супротно, по оној народној „ко другом јаму копа сам у њу упада“, заједно са Мајклом Марфијем, Шмит им је именовао највеће бошњачке срамоте и лакрдијаше на важне функције попут Раме Исака и још горег Зукана Хелеза и Дениса Бећировића.
„Копали су јаму Србима, а упали у њу сами и сада такве личности значе нешто и представљају Бошњаке, док их се и сами Бошњаци стиде“, констатовао је Шкипина.
(www.palelive.com / Срна)
Opet se kandidat za načelnika, koji je ujedno istovremeno narodni poslanik i direktor zavoda za zapošljavanje bavi visokom politikom. Imamo li kakvih prijedloga za lokalne probleme?