Skupština je neosvojiva tvrđava, a naše čedo Republika Srpska zaštićena i voljena

U Narodnoj skupštini Republike Srpske od prvog dana uspostavljena je jednakost i sloboda, odnegovan kulturan i gospodstven odnos prema sebi i prema drugima, a dostojanstven nastup i argumenti postali slika naroda koji predstavlja i za čije dobro deluje, rekao je u ekskluzivnoj izjavi za Srnu prvi predsjednik Republike Srpske Radovan Karadžić.

„Narodna skupština uvek mora biti mesto očuvanja tih vrednosti. Samo tako je ona neosvojiva tvrđava, a naše čedo – Republika Srpska zaštićena i voljena“, poručio je Karadžić povodom 30 godina postojanja i rada Narodne skupštine.

On je napomenuo da demokratije nema bez parlamenta.

„Pre izbora 1990. godine, tokom promena Ustava BiH amandmanima smo tražili da se uvede Veće naroda. Tadašnji predsednik Skupštine Zlatan Karavdić nas je odbio, jer bi to, kako je objasnio, značilo federalizaciju BiH“, podsjetio je Karadžić.

Prema njegovim riječima, Karavdić nije rekao zašto bi to bilo loše i kako to da je Srbija federalizovana, da je Jugoslavija konfederalizovana do raspada, a BiH ne uvodi strukturu koja je uobičajena u višenacionalnim zemljama.

„Obećao je da će uvesti `Savjet za nacionalnu ravnopravnost` koji je u Ustavu bio i ostao `mrtvo slovo na papiru` – kao što se i danas izigravaju svi sporazumi. Svet bezuspešno pokušava da opstane u takvoj `besudnoj` situaciji, gde ništa nije garantovano i gde se sve može izigrati“, ocijenio je Karadžić, jedan od osnivača SDS-a.

On je napomenuo da je dugo trajala borba Srba za očuvanje mira u Bosni, cijele 1990. i 1991. godine, a onda je Skupština BiH srušila i posljednje nade preglasavanjem na pitanjima iz Ustava, na kojima nigdje u svijetu nema preglasavanja.

„Jedini nenasilan odgovor na to ustavno nasilje bilo je formiranje parlamenta Srba u BiH. Potez su opravdali. Osim dva, tri izuzetka, svi srpski poslanici iz svih partija i svima njima pripada zasluga i zahvalnost, jer su ostali verni narodu po svaku cenu. Ovaj narod to zaslužuje“, rekao je Karadžić.

On je istakao da je srpska Skupština odmah zapažena u međunarodnoj zajednici, a kad je neustavno donesena odluka da BiH traži nezavisnost, srpska Skupština je opet demokratski odgovorila – nije insistirala na pravu veta, nego je formirala Republiku i svoj narod izuzela iz tog ustavnog nasilja.

„Iako nismo podržani ni od koga u svetu, to je imalo veliki, presudan značaj. /Robert/ Badinter je već polovinom januara 1992. godine obustavio automatsko priznavanje BiH zaključkom da Srbi tamo imaju svoju republiku i da BiH nije u istoj poziciji kao Slovenija i Hrvatska“, podsjetio je Karadžić.

Zato je, dodao je on, osnovana podkonferencija Evropske zajednice za BiH, takozvana Karington – Kutiljerova konferencija koja je dala iste rezultate kao i Dejton.

„Time su legitimisane sve odluke naše Skupštine, iako nas niko nije podržao, ali niko nije mogao ni da ospori. Bili smo poučeni iskustvima iz vekovne borbe za slobodu, naročito Ustankom iz 1875-1876. godine kada smo, i pored uspeha, ostali bez ičega i dobili Austrougarsku kao protektora“, naveo je Karadžić.

Shvatili smo, ističe Karadžić, da „idealni udeo“ u vlasništvu BiH nije rešenje i da treba realno utvrditi šta je čije, na kojim prostorima su tri naroda suvereni.

„Da smo tako uradili sa prostorima Južnih Slovena i nakon naših pobeda u oba balkanska i oba svetska rata, sa više prava i više pravde, Srbi bi imali definisanu svoju teritoriju i izbegli bi stradanja, izbegli bi dva genocida iz svetskih ratova. Ovoga puta je bilo drugačije. Zašto? Zato što nisu u pitanju bila nepokorena plemena i oružane grupe, nego je to bio narod sa svojim institucijama koje su i protivnici morali da uvaže“, ukazao je Karadžić.

Koliko god se nezakonito i nasilno mijenjao taj međunarodni sporazum iz Dejtona, rekao je Kardžić, poslednja odbrana je Narodna skupština u kojoj svako može dobiti autentičan stav naroda i crvenu liniju ispod koje se neće i ne može ići.

„To se tiče naših prava, uobičajenih i u sličnim ustavima i potvrđenih u Savetu bezbednosti UN i niko ne može da u ime svojih nepravnih težnji osporava nama prava za koja ne bi dozvolio da mu budu osporavana. Narodna skupština je učinila jasnim da ništa nije važnije od naroda i njegovih pravednih težnji za mirnim životom i ostvarivanjem prirodnih potencijala. To nije ništa više od prava koja se priznaju i drugima“, naveo je Karadžić.

On je poručio da srpski narod može da bude ponosan na jedinstvo koje je postigao i na svoju Skupštinu čije je zajedničko čedo Republika Srpska.

„U toj Skupštini je od prvog dana uspostavljena jednakost i sloboda, odnegovan kulturan i gospodstven odnos prema sebi i prema drugima, a dostojanstven nastup i argumenti postali slika naroda koji predstavlja i za čije dobro deluje“, naveo je Karadžić.

On je istakao da Narodna skupština uvijek mora biti mjesto očuvanja tih vrijednosti.

„Samo tako je ona neosvojiva tvrđava, a naše čedo – Republika Srpska zaštićena i voljena“, rekao je Karadžić, čiju je izjavu Srni prenijela njegova kćerka i potpredsjednik Narodne skupštine Srpske Sonja Karadžić Jovičević.

(www.palelive.com / Srna)