Огласи
На Палама је данас одата почаст свим људима који су у тешким условима радили у Војној болници „Коран“, освештана је спомен-плоча погинулом и умрлом медицинском и немедицинском особљу, те положено цвијеће у оквиру манифестације „Сјећање на јуни 1992. године“.
Хотелски комплекс „Коран“ на Палама је почетком ратних дешавања претворен у болницу. Испред ратне војне болнице налазила се спомен-плоча на којој је исписано да је од 4. априла 1992. до 30. јуна 1996. године у овој здравственој установи лијечено више од 20.000 људи и извршено више од 12.000 операција.
Спомен-плоча симболизује свједочи о надљудским напорима љекара и комплетног тадашњег здравственог особља у лијечењу многих људи, српских бораца и дјеце.
Мирко Шошић, један од оснивача ратне болнице „Коран“ и угледни српски хирург, изјавио је новинарима да су радили у тешким условима, а спашавали многе животе, јер им је на првом мјесту био човјек, што данас, нажалост није случај.
Чувени хирург из Источног Сарајева Славко Ждрале рекао је да је медицинско и немедицинско особље ове болнице дало немјерљив допринос у збрињавању повријеђених и обољелих цивила и војника.
„Оно што је урађено тада су невјероватне ствари. Када су се нашли на овом простору, здравствени радници, љекари и медицинске сестре схватили су шта је њихова дужност и показали своје знање“, рекао је Ждрале и додао да се помагало другим народима што указује да је етика била да се помогне човјеку у невољи.
Начелник општине Пале Бошко Југовић рекао је да измјештањем и реконструкцијом споменика желе сачувати успомену на Војну болницу „Коран“, која је дала велики допринос у спашавању многих људи, бораца.
„Више од 1.000 бораца оперисано је у болници, спашени су животи… Никада нећемо бити свјесни вриједности, знања, труда коју су наши љекари дали Републици Српској. Зато треба да његујемо тековине Одбрамбено-отаџбинског рата кроз културу сјећања“, истакао је Југовић.
Градоначелник Источног Сарајева Љубиша Ћосић рекао је да је немјерљива улога људи који су били у болници „Жица“ у Блажују, у „Касиндолу“, на „Корану“ и на Сокоцу, јер спасавање живота рањеника и људи опредијелило је функционисање и даљи развој здравственог сектора на овом подручју.
„Да није било улоге ове четири болнице прије 32 године све би било другачије и сигурно да ни становништво не би опстало и остало на овом подручју“, рекао је Ћосић.
Он је додао да је данашње освештање споменика посвећено људима и онима који су дали животе радећи у овој болници, али да истовремено овај споменик свједочи о томе шта се дешавало на овом простору.
Ћосић је нагласио да је оснивање болнице на Корану прије 32 године било оправдано, али да амбијент око споменика није достојан онога што је било прије толико година, тако да генерације које воде град, општине, Републику Српску морају наћи најбоље рјешење да би се то поправило.
Предсједник Предсједништва Борачке организације општине Пале Јасна Лазаревић- Гавриловић рекла је ова организација измјестила спомен-плочу која се налазила у непосредној близини болнице да би спријечила потенцијалне проблеме и оштећења на претходној локацији.
Она је појаснила да су тиме показали да желе сачувати споменике културе, посебно овај који свједочи о великим напорима медицинског и немедициснког особља Војне болнице „Коран“.
Према њеним ријечима, губици у рату би били много већи да није постојала болница на Корану и зато желе младе упознавати са тековинама Одбрамбено-отаџбинског рата и да не би допустили да значај болнице избиједи.
Освештању споменика, парастосу и полагању вијенаца присуствовали су представници Борачке организације Пале, града Источно Сарајево, општине Пале, Удружење „Чета Петар Пандуревић“, Полицијске управе Источно Сарајево, Трећег пјешадијског Република Српска пука Оружаних снага БиХ и други представници из јавног, културног и политичког живота.
Лазаревић-Гавриловић: Операција „Коридор 92“ значила живот
Пробој коридора 1992. годину, којим се западни дио Републике Српске спојио са њеним источним дијелом и са Србијом, значио је живот за српски народ у Српској, истакла је данас предсједник Предсједништва Борачке организације општине Пале Јасна Лазаревић-Гавриловић.
Гавриловићева је рекла Срни да је та акција ушла у историју јер је српски народ у Крајини и Републици Српској Крајини био приморан на пробој за живот након што је преминуло 12 беба у бањалучком породилишту због недостатка кисеоника.
Она је нагласила да се јединством, који је тада показао, српски народ са ове стране Дрине сачувао од новог покоља, као и да је стремио да има слободан пролаз према матици.
„То је један од најзначајнијих датума у историји Одбрамбено-отаџбинског рата“, истакла је Гавриловићева.
Војна операција „Коридор 92“ трајала је од 14. до 28. јуна на подручју Посавине и омогућила је спајање западних дијелова Српске и Републике Српске Крајине са осталим дијеловима Српске и Србијом.
Овом акцијом, чији је директан повод смрт 12 беба у бањалучком породилишту због недостатка кисеоника, окончана је 42 дана дуга копнено-ваздушна блокада западног дијела Српске и Републике Српске Крајине.
Према подацима Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица, у акцији „Коридор 92“, која је означена као судбоносна, погинуло је 855 борца Војске Републике Српске, 14 припадника МУП-а Српске, те 19 припадника МУП-а и Војске Републике Српске Крајине.
Калинић: Да се чекала помоћ са стране, биле би несагледице посљедице по Србе
Некадашњи министар здравља Републике Српске Драган Калинић рекао је Срни да би размјере хуманитарне катастрофе биле несагледиве за милион и по Срба на западу Српске и у Републици Српској Крајини да се пред пробој коридора 1992. године чекало да помоћ стигне са стране.
Калинић је истакао да је зато одлука о пробоју коридора сопственим снагама тада тек формиране Војске Републике Српске била једино могућа и историјски апсолутно оправдана.
Он је додао да је зато и 32 године послије потребно да се сви дубоко поклоне жртви погинулих бораца и припадника полиције који су младост дали за успостављање „коридора живота“.
„И данас кад нас без милости и лично и колективно притискају и мрцваре са свих страна и поново желе да нам на разне начине и на разним мјестима пресијеку наше природне, логичне везе са матицом Србијом, потребно је да извучемо поуке из ослобађања коридора и неизбјежне одлуке да сами рјешавамо нашу судбину“, рекао је Калинић.
Калинић каже да нема већег зла од рата и страдања као што је била трагедија 12 бањалучких беба, али и хуманитарна катастрофа која је тада задесила Крајину због војне блокаде која је трајала више од 40 дана.
Калинић је истакао да они који су Србима нанијели неописиве патње и бол и данас то некажњено чине на многим странама свијета.
„Ко им допадне шака и није у стању да им пружи адекватан отпор заврши од њиховог убојитог оружја. О томе свједоче на хиљаде изгубљених живота“, истакао је некадашњих предсједник Народне скупштине Републике Српске.
Калинић је истакао потребу да се мора остати будан и спреман за одбрану права Срба на слободан живот и слободан избор будућности и зато се не смије дозволити да се изгуби ова српска земља.
„Не дозволимо да нам се икада више понови трагедија `бањалучких беба`, без обзира гдје год и како год покушали наши непријатељи да угуше наше право на живот, слободу и Републику Српску“, закључио је Калинић.
Војна операција „Коридор 92“ трајала је од 14. до 28. јуна на подручју Посавине и омогућила је спајање западних дијелова Српске и Републике Српске Крајине са осталим дијеловима Српске и Србијом.
Овом акцијом, чији је директан повод смрт 12 беба у бањалучком породилишту због недостатка кисеоника, окончана је 42 дана дуга копнено-ваздушна блокада западног дијела Српске и Републике Српске Крајине.
Према подацима Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица, у акцији „Коридор 92“, која је означена као судбоносна, погинуло је 855 борца Војске Републике Српске, 14 припадника МУП-а Српске, те 19 припадника МУП-а и Војске Републике Српске Крајине.
(www.palelive.com / Срна)
