Република Српска треба да спроведе истраживање о НАТО бомбардовању 30. августа 1995. године, као би се прецизно утврдило какве су посљедице бомбе са осромашеним уранијумом имале по људе и земљиште Српске јер је то српски национални интерес, изјавила је Срни професор на Шумарском факултету Универзитета у Бањалуци Маријана Каповић Соломун.

Соломунова је навела да Република Српска треба да финансира тај пројекат и истакла да ће научници Српске волонтерски приступити тим истраживањима.

„Средства су потребна за теренски рад и лабораторију која би била акредитована према међународним стандардима, што ће нам дати јасне податке колико има осиромашеног урануијума и колико су бомбардована подручја у близини насеља, односно људи који ту живе“, рекла је Соломунова.

Она је подсјетила да је прије 29 година, 60 НАТО летјелица „испоручило“ српском народу бомбе са осиромашеним уранујумом с циљем његовог дисциплиновања, слично како се то ради и данас.

„У тој агресији нису страдали само војни циљеви, објекти и становништво, већ и шумско пољопривредно водно земљиште, а бомбе су контаминирале и нашу животну средину“, упозорила је она.

Соломунова је навела да ни данас, нажалост не знамо у којем обиму је земљиште контаминирано, јер не постоје конкретна научна истраживања на бомбардованим локалитетима и узорковање земљишта, али је сигурно да су остале штетне посљедице по животну средину.

Она је навела да Република Српска располаже са 1,3 милиона хектара шума и шумског земљишта, те да се 370.000 хектара тренутно обрађује у Републици Српској.

„Изворишта питке воде и водотоци су, такође, један од најзначајнијих ресурса којима располажемо. С друге стране, глобализација која препознаје безбједност хране као једном од највечих проблема са којима ће се, према подацима Свјетске банке, до 2028. године суочити око милијарду људи. Због тога посебну пажњу треба да обратимо на заштиту наших природних ресурса“, навела је она.

Како смо прије 29 година били изложени НАТО бомбама мимо одлуке Савјета безбједности УН, истакла је Соломунова, тако смо данас изложени антидејтонском и антивуставном покушају опет западних центара моћи да развласти Републику Српску и да нам отму те природне ресурсе.

„Очи Запада су поново окренуте прирпдним ресурсима Репубилке Српске, без чега нам нема опстанка“, истакла је Соломунова.

Она је подсјетила на научни рад који је објављен у издавачком кући у Енглеској, а бави се стањем природних ресурса Републике Српске и Србије, чији аутори су професор Ратко Ристић и она у којем су елаборисали питање осиромашеног уранијума и НАТО бомбардовања.

„Ово је и даље политички осјетљива и контроверзна тема која није пожељна у међународним политичким круговима, али ми морамо константно да указујемо на то“, поруила је Соломунова.

(www.palelive.com / Срна)