Специјалиста психијатрије: Чим се тегобе појавe потражити помоћ

ФОЧА – Стална брига о менталном здравља данас је посебно неопходна имајући у виду стил брзог живљења са сталним стресним ситуацијама и чим се тегобе појаве треба одмах и потражити помоћ, рекла је Срни специјалиста психијатрије Снежана Мастило.

Број пацијената који долазе код психијатра посљедњих година, посебно од епидемије корона вируса, повећао се за око 15 до 20 одсто.

„У посљедње вријеме примијетили смо да су у порасту депресивни поремећаји, код адолесцената поремећаји у понашању, код д‌јеце и неке фобије, код одраслих акутне реакције на стрес, анксиозности“, рекла је Мастило.

У фочанском Центру за ментално здравље одговорним и посвећеним радом труде се да побољшају квалитет живота пацијената, да омогуће њихово оптимално функционисање и искориштавање потенцијала, те успјешно суочавање са стресним животним ситуацијама.

Центар је донедавно ангажовао психијатра из Универзитетске болнице на два сата дневно, а сада има свог психијатра на пуном радном времену од осам часова. То је специјалиста психијатрије Снежана Мастило, која истиче да су велика психолошка подршка пацијентима.

Она је указала да људи, чим се појаве тегобе, треба одмах да потраже помоћ, појаснивши да терапију у том случају, и ако се укључи, не би била хронична, него само одређен период.

„Тако да је много боље јавити се што прије““, савјетује Мастило.

Док се у развијеним земљама одласци на редовне контроле код психијатра и психолога подразумијевају као уобичајени и незаобилазни дио здравствене културе, на овим просторима и даље су присутне предрасуде о тој врсти обољења.

Један од задатака Центра је управо рад на промјени ставова околине и борба против стигматизације обољелих.

Центар би ове године, како је најављено, требало да пређе у нове просторије, након што општина за те намјене адаптира дио зграде некадашњег обданишта. Запослени очекују да ће у новом, доста већем простору, са више просторија, побољшати рад са пацијентима.

„Планирали смо ту да радимо и групне окупационе терапије и уопште терапијске сеансе. То би значило за све пацијенте, посебно за оне који живе сами и којима би наш тим и наша установа представљали највећу психолошку подршку“, рекла је Мастило.

Психолог Маја Вујичић истакла је за Срну да се повјерење пацијената стиче само одговорним и посвећеним радом, са пуно разумијевања.

Такође, сагласна је да је у посљедње вријеме мања стигма, тако да све више људи долази на прегледе.

Дипломирани медицинар здравствене његе Раде Ђевић, који је у Центру задужен за окупациону или радну терапију, каже да је главни циљ те услуге да омогући пацијентима да обављају свакодневне активности самосталног живота.

Окупационе терапије, истиче, резултирају побољшањем концентрације и пажње, ублажавањем напетости и анксиозности.

„Такође, поспјешују комуникацију, побољшававају опште стање и расположење, развија се моторичка спретност, побољшава памћење, ублажава депресивно стање, буди такмичарски дух“, набрајао је Ђевић неке од предности овог вида терапије.

Логопед у Центру за ментално здравље Слободана Павловић каже да се свакодневно јавља све већи број д‌јеце различитог узраста и различитих тешкоћа.

„Имамо д‌јецу са тешкоћама у изговору гласова- њих је данас највише, а имамо и д‌јецу са тежим поремећајима, као што су аутизам, екранизам, те д‌јецу којима су потребни разни подстицаји и оспособљавање за школска постигнућа“, рекла је Павловићева.

За одлазак логопеду никада није рано, констатује она и додаје да то не значи да је сваком д‌јетету потребан логопедски третман, али да је сваки савјет за рану и правилну стимулацију говорно-језичког развоја од великог значаја.

„Нажалост, родитељи најчешће дођу касно, када смо већ изгубили велики дио времена за рад и напредак, и неријетко скоро пред полазак у школу или д‌јецу упућују учитељице. Тада је немогуће са д‌јететом усвојити све потребне вјештине“, навела је Павловићева и додала да је најважније јавити се на вријеме.

У Центар за ментално здравље пацијенти могу свакодневно да се јаве, да дођу на контролу или по терапију, да изнесу своје проблеме, кажу како се осјећају, што је посебно важно за пацијенте који живе сами.

(www.palelive.com / Срна)