Срби да много више пажње посвећују својој прошлости

ИСТОЧНО САРАЈЕВО – Редовни професор на Православном богословском факултету у Фочи Дарко Ђого сматра да Срби као народ не обраћају довољно пажње на све оно што имају и да треба много боље да познају своју прошлост.

Говорећи о недавном научном скупу „Српски писани споменици из средњовјековне Босне и Хума – проучавање Чајничког јеванђеља“, Ђого је изјавио Срни да је овај скуп веома значајан јер је окупио научнике из Русије, Аустрије, Србије и Републике Српске, те представнике института за језик и за балканолошка истраживања.

„Овај скуп је окупио и филологе и библиотекаре, историчаре, књижевне историчаре и теоретичаре и теологе и то је врло важно, зато што се на тако сложено питање научни одговори морају формулисати у широј академској заједници“, констатовао је Ђого.

Ђого је оцијенио да се, с те стране, скуп помно посветио изучавању Чајничког јеванђеља, које је у научном смислу изгубило на актуелности након прошлогодишње „политичке контроверзе“ која је фабрикована у Сарајеву због идеолошких разлога.

„За нас, за српску научну заједницу, Чајничко јеванђеље је увијек актуелно и увијек је важно да му се посвећујемо. На основу реферата академика Анатолија Турилова, на основу славистичког приступа изван саме србистике и српских научника, можемо да видимо да православни свијет познаје своје насљеђе, али је можда у јавној сфери недовољно пажње посвећено ономе што научници запишу“, сматра Ђого.

Он је оцијенио да се врло лако могу наћи стручњаци који на изузетан начин могу да покрију сваку област, али да остаје проблем што то врло често остаје унутар академских кругова, а да информација не оде даље.

„То је, на неки начин, у потпуној супротности са оним што долази из Сарајева, одакле имамо велику халабуку, а у ствари, иза тога не стоји никаква егзактна наука“, рекао је Ђого.

Он је оцијенио да је за Србе важно да, осим саопштавања резултата научној јавности, сазнања оду у ширу јавност у Републици Српској, Србији и свим осталим земљама заинтересованим за изучавање Чајничког јеванђеља.

На питање да ли је то показатељ да се православље и српски свијет одродио од својих исконских вриједности или их је негд‌је „затурио у ћошак“, Ђого је оцијенио да је то добро и далекосежно питање, али да сматра да, с обзиром на богато насљеђе, домаћи политичари не обраћају пажњу на оно што им се чини само као један феномен, само једна појава у оквиру веће српске културе.

„Врло често имамо случај да се тамо гд‌је се изграђује неки нови идентитет – ту више пажње посвећује свему ономе за шта се сматра да се може, на неки начин, присвојити. Тачно је да ми не обраћамо довољно пажње као народ на све оно што имамо, да нисмо довољно отворени за дубину наше прошлости, него углавном зато што волимо нашу прошлост ми сматрамо да је познајемо. А, у ствари, требало би да је, ако је волимо, и пуно боље познајемо“, поручио је Ђого.

Трећи научни скуп „Српски средњовјековни споменици из Босне и Хума – проучавање Чајничког јеванђеља“ са међународним учешћем, који су организовали Митрополија дабробосанска и Академија наука и умјетности Републике Српске одржан је од 6. до 8. октобра.

У Научном одбору су били академици Бранко Летић, Анатолиј Аркађевич Турилов, Јасмина Грковић Мејџор, професори Јанис Тарнанидис, Владислав Топаловић, Јелица Стојановић, Виктор Савић и Зорица Никитовић.

(www.palelive.com / Срна)