Огласи
Историчар Лазар Шкобо рекао је Срни да Устав из 1992. године представља правну формулацију воље и одлучности српског народа да опстане на простору на којем живи миленијум и по и нагласио да је, упркос свим страдањима, српски народ пристао на уступак који је резултирао Дејтоном.
„Наш народ, који је држао много већу територију од оне која јесте формулисана мировним споразумом из Дејтона, пристао је на тај дејтонски споразум, али опет зарад мира. Видимо да нам опет сада поручују да ни то није довољно, да опет траже наше уступке“, рекао је Шкобо.
Према његовим ријечима, Република Српска јесте минимум минимума на које је српски народ могао пристати с обзиром на сву своју историју и страдање и да је то посљедњи уступак који се могао направити на овом простору.
„Устав није ништа друго него израз управо те тежње да, упркос свим страдањима и жртвама, опстајемо и трајемо“, додао је Шкобо.
Он је подсјетио да је српски народ у Првом свјетском рату изгубио 1,3 милиона живота, у Другом свјетском рату више од милион, а највећи број страдалих био је на простору западно од ријеке Дрине, у Јасеновцу и другим српским стратиштима.
Скупштина српског народа БиХ донијела је Устав 28. фебруара 1992. године, који је једногласно усвојен на темљима Декларације о оснивању и гарантово је пуну равноправност и једнакост народа и грађана Републике.
Највиши правни акт Републике Српске, који је уз одређене амандмане и данас на снази, донесен је пре избијања трагичних сукоба, те једнострано проглашење независности БиХ од стране Бошњака и Хрвата након референдума одржаног 1. марта, на којем нису учествовали Срби.
(www.palelive.com / Срна)
Nasi politicari se cijelo vrijeme bave kriminalom i medjustranackim prepucavanjima pa nemaju vremena, a boga mi ni znanja… A to je da sa dvije kljucne cinjenice koje je Lazar pomenuo, a to je da je Republika Srpska minimum na koji smo pristali kako bi se zastitili od genocida, poput onih iz Prvog i Drugog rata javnost prodrmamo i trazimo vise za sebe, a ne manje.