Срби из Фоче дали велики допринос побједи српске војске

ФОЧА – Допринос великој побједи српске војске и њених савезника у Првом свјетском рату, која је народу у БиХ прије 105 година донијела слободу након вишевјековног ропства под Турцима и Аустроугарима, дали су и Срби из Фоче, добровољци у војскама Србије и Црне Горе.

Према подацима Музеја Старе Херцеговине у Фочи, у редовима Југословенског добровољачког корпуса учествовало је 210 фочанских Срба, а број добровољаца из овог краја је још већи ако се уврсте и борци Херцеговачког добровољачког одреда црногорске војске.

Током рата, велики број Срба из БиХ, који су били мобилисани у аустроугарску војску и одведени на фронтове у Галицији и Сочи, прелазио је на руску страну и пријављивали су се у Српски /касније Југословенски/ добровољачки корпус.

Овај корпус је 1917. пребачен на Солунски фронт и директно је учествовао у пробоју фронта и ослобођењу Краљевине Србије, а касније и осталих јужнословенских простора.

Чувени сарајевски и мостарски хирург Феодор Лукач, родом из Фоче, српски добровољац у Првом свјетском рату, у свом дневнику је, између осталог, писао и о боравку добровољаца махом из Фоче и Рогатице у Кијеву, након што су у новембру 1914. из аустроугарске војске пребјегли на руску страну.

„У Кијеву смо се задржали, нас деветорица бивших аустријских официра, а скупили смо и око 200 војника, сви одреда из источне Босне, око Фоче и Рогатице, све један лепши од другог и ниједан испод 180 центиметара“, записао је Лукач.

Они су били међу првим добровољцима пребјеглим из аустроугарске војске и у Кијеву су чекали да руске власти одлуче шта ће са њима, јер су сви, како истиче, једнодушно изјавили да желе да их пребаце у Србију на фронт против Нијемаца.

Лукач је оставио занимљив запис о сусрету српских добровољаца са Кијевско-печерском лавром и узвишеним осјећањима која је у њима изазвало појање руских монаха.

„Док смо ми чекали, користили смо да Кијев добро упознамо и већ другог дана пронашао сам Кијевско-печерску лавру, велики неколико стотина година стари православни манастир са прекрасним старим црквама и катакомбама у којима су се одвајкада сахрањивали калуђери њиховог манастира. Све је било антикно и врло импресивно, а пре свега црквено појање: то је био доживљај за се! У средини цркве пева хор од око 40 младих и посве старих калуђера. Млади певају сопран и алт, а стари мушке гласове, посебно импозантни руски контрабасови. То црквено певање на тај начин нисмо никад раније чули. То је било савршенство црквеног појања, све без нота! Како је баш тада била велика недеља пред Васкрс, то је сваки дан била свечана литургија. Нисам пропустио ниједан дан а да нисам одслушао ту нечувену црквену музику“, записао је Лукач.

Руси су добровољце у Србију, преко Румуније, пребацили у новембру 1915.

Како наводи Лукач у свом дневнику, послије њих свега је још један брод успио да се пробије Дунавом до Србије, а сви каснији добровољци били су упућивани у Добруџу на фронт гд‌је су се изванредно храбро борили и многи оставили кости у далекој земљи.

Група добровољаца у којој је био Лукач борила се на фронту против Бугара, а затим се са осталима повлачила преко Албаније.

„Једно три дана повлачења имао сам особиту част да будем додељен уз пратњу покојном краљу Петру Првом који је цело време кроз Албанију био ношен на носилима, веома слаб и стар“, остало је свједочанство у Лукачевом дневнику који је 2013. године објављен у часопису „Време“.

У новембру 1918. године, Фоча је међу првима у БиХ дочекала слободу, коју јој је донијела војска славног војводе Степана Степе Степановића.

Становништво фочанског среза, пограничне области према Црној Гори и Србији, скупо је платило цијену слободе за којом је жуд‌јело још од 15. вијека и пада под Турке.

У првим мјесецима рата, 1914. повјешано је и стријељано 126 лица српске националности, а велики број становника је одведен у логоре у Добој и Арад – прве концентрационе логоре на тлу Европе.

У добојском логору умрло је 206, а у Араду 109 Срба са подручја општине Фоча, подаци су Музеја Старе Херцеговине.

У посљедње двије године рата, од глади је умрло 2.200 становника.

Међу фочанским добровољцима најпознатији је Петар Пешут Кларић, велики јунак који се сматра Фочаком са највише ратних одликовања.

Као добровољац у црногорској војсци, у балканским ратовима, тачније у борбама на Скадру, заслужио је Златну медаљу Обилића.

Аустроугари су га у одсуству оптужили за „издају“, а он се на почетку Првог свјетског рата прикључио војсци Краљевине Србије.

За јунаштво у Колубарској бици одликован је Карађорђевом звездом с мачевима, а исти орден добио је за заслуге у борбама на Кајмакчалану, гд‌је је и погинуо 15. септембра 1916. године.

Сахрањен је на српском војничком гробљу Зејтинлик у Солуну.

(www.palelive.com / Срна)