БЕОГРАД – Република Српска и Србије немају намјеру да стану са пројектом хидроелектране „Бук Бијела“, а Црна Гора неће бити баријера у његовој реализацији, али тражи валидну процјену да ли угрожава Дурмитор и Тару, поручено је након састанка ресорних министара Србије, Републике Српске и Црне Горе.
Министар енергетике и рударства Српске Петар Ђокић рекао је, након састанка са ресорним министрима Србије Дубравком Ђедовић Хандановић и Црне Горе Сашом Мујовићем, да је важно завршити започете пројекте и ријешити отворена питања.
Ђокић је рекао да је „Бук Бијела“ предмет интересовања свих и да је права штета што је много деценија прошло и много средстава „отишло у Дрину“ из себичних политичких разлога који су блокирали реализцију овог пројекта.
Он је нагласио да је пројекат „Бук Бијела“ вриједан 40 милиона евра и да је у припремне радове до сада протрошено 12 милиона евра.
„Република Српска нема намјеру да стане, ни Влада Србије нема намјеру да стане. Морамо отклонити неке препреке које стоје на путу изградње“, поручио је Ђокић на конференцији за новинаре у Београду.
Поводом поруке црногорског колеге да Подгорица неће подржати овај пројекат ако се може одразити на Дурмитор и Тару, Ђокић је рекао да је кључно да се о свему пита струка, јер сви заједно имају одговорности према европским стандардима, те да ће бити израђена студија утицаја на природну околину.
Када је ријеч о питању накнада за Билећко језеро, које је покренула црногорска страна, Ђокић је рекао да је и о томе било ријечи на данашњем састанку у Београду и да ће Српска пронаћи модел накнаде.
Он је нагласио да је јако важно заједнички радити на преносној мрежи на којој ће у перспективи бити прикључени сви нови објекти.
Хандановићева је, након трилатералног састанка у згради Владе Србије, рекла да су припремни радови на „Бук Бијелој“ завршени, али да је неопходно отклонити препреке које постоје у Федерацији БиХ /ФБиХ/ и пронаћи одржива рјешења.
Она је навела да су у овај заједнички пројекат Србија и Српска уложиле много новца, да су претходно урађени и завршени припремни радови и да се ради на студији утицаја на животну средину.
„Реч је о хидроцентрали снаге 114 мегавата, изузетно важном пројекту“, рекла је она.
Хандановићева је додала да је Дрина често граница, али и огроман хидроенергетски потенцијал, те да су важни и други пројекти на средњој Дрини, а за њихову реализацију кључан је дијалог са партнерима у ФБиХ.
Мујовић је рекао да се све земље региона налазе у процесу енергетске транзиције и да је важно сагледати како једне другима могу бити подршка и помоћ, те указао на потребу изградње преносних капацитета.
Када је ријеч о пројекту „Бук Бијела“, Мујовић је рекао да у истој мјери колико воли енергетику, толико и поштује своју земљу и одлуке црногорског парламента да се заштите Тара и Дурмитор.
„Ми нећемо бити камен спотицања и баријера у реализацији пројекта `Бук Бијела`, само тражимо валидну процјену да ли угрожава Дурмитор и Тару“, рекао је Мујовић и додао да Црна Гора неће да жмури у вези са тим.
Када је ријеч о накнади за Билећко језеро, Мујовић је рекао да је Црна Гора покренула ово питање са „мртве тачке“, јер јој припада нека врста накнаде.
„Тражимо правично рјешење, не смијемо да жмуримо и одустајем од оног што нам припада“, навео је Мујовић и додао да је важно да постоји добра воља да се ријеши ово заједничко питање и проблем који тишти Црну Гору.