Српска међу земљама средње потрошње антибиотика

БАЊАЛУКА – Употреба антибиотика варира у Европи, а Република Српска се убраја у земље средње потрошње, изјавила је Срни начелник Службе за фармацију Института за јавно здравство Српске Мирјана Ђермановић поводом Свјетске седмице свјесности о антимикробним лијековима.

Ђермановићева је истакла да губитак ефикасности антибиотика и немогућност контролисања инфективних компликација могу угрозити ефикасност инвазивних дијагностичких и терапијских поступака.

„Сматра се да је увођење антибиотика, нарочито пеницилина, продужило животни вијек сваком становнику наше планете за по 10 година. Али, нерационална употреба антибиотика значајно утиче на повећање резистенције бактерија на њих, што смањује њихову ефикасност и чест је разлог неуспјеха лијечења“, указала је Ђермановићева.

Она је нагласила да су антибиотици лијекови од кључне важности, али да је због њихове прекомјерне и погрешне употребе током година повећана антимикробна отпорност због чега је све теже или немогуће лијечити инфекције.

Ђермановићева је појаснила да нерационална употреба антибиотика укључује прописивање антибиотика када нису потребни, одгађање прописивања код критично болесних пацијената, прешироку употребу широкоспектралних или погрешну употребу ускоспектралних антибиотика, превисоку или прениску дозу, предуго или прекратко трајање антибиотске терапије и неукључивање циљане терапије након пристиглих резултата микробиолошких налаза.

„Бактерије које могу узроковати инфекције могу представљати и колонизацију коју не треба лијечити антибиотицима. А, строго придржавање мјера контроле болничких инфекција је битно у ограничавању ширења мултипло-резистентних сојева“, истакла је Ђермановићева.

Ђермановићева је рекла да су Европски дан свјесности о антибиотицима и Свјетска седмица свјесности о антибиотицима партнерске иницијативе чијом се синергијом настоји ојачати свијест грађана и здравствених радника о правилној примјени антибиотика.

„Отпорност на антибиотике једна је од најозбиљнијих пријетњи јавном здрављу на глобалном нивоу. Према подацима Европске агенције за лијекове /ЕМА/, процјењује се да су само у ЕУ инфекције узроковане бактеријама отпорнима на антибиотике узрок 33.000 смрти годишње“, навела је Ђермановићева.

Она је нагласила да се погрешним и прекомјерним прописивањем антибиотика њиховом неправилном употребом подстиче отпорност микроорганизама на антибиотике, а повећава се и ризик од развоја других болести.

Ђермановићева је рекла и да је антимикробна резистенција /АМР/ постала глобални јавноздравствени проблем и она није ограничена на једно географско подручје или државу.

Она је навела да је, у сарадњи са Европским центром за спречавање и контролу болести /ЕЦДЦ/, у препоруци утврђено неколико циљева ЕУ које би требало испунити до 2030. године.

„То су смањење укупне потрошње антибиотика код људи за 20 одсто, ефикасна употреба антибиотика тако да најмање 65 одсто укупне потрошње антибиотика код људи буде учинковито, те смањење инфекција са три кључне бактерије отпорне на антибиотике, што се углавном односи на болнице“, истакла је Ђермановићева.

Ђермановићева је подсјетила да је иницијативом Свјетске здравствене организације /СЗО/ 2015. године покренуто и обиљежавање Свјетске седмице свјесности о антимикробним лијековима.

Свјетска седмица свјесности о антимикробним лијековима ове године се обиљежава од данас до нед‌јеље, 19. новембра.

(www.palelive.com / Срна)