Стручњаци о брату и сестри у српској језику, књижевности и култури

ВИШЕГРАД – У Андрићевом институту у Андрићграду почео је дводневни научни скуп „Брат и/или сестра у српском језику, књижевности и култури“, који је окупио учеснике са свих српских катедри из Србије и Републике Српске.

Руководилац Од‌јељења за српски језик Андрићевог института Милош Ковачевић рекао је да породична заједница чини културни идентитет једног народа.

„Породица је основа културе и једног друштва, а унутар друштва мајка је центар саме породице. Имали смо скуп о мајци, послије тога је била тема отац у српском језику, који је стуб породице. Без мајке и оца не може бити ни културе, ни националне заједнице“, истакао је Ковачевић.

Он је нагласио да мајка и отац у једној генерацији могу бити ослонац заједнице, а брат и сестра су први сродници послије њих и њихова је улога у свијести једног народа веома битна.

„Сестринска љубав је код Срба сасвим другачија него код других народа и та љубав посебно се изражава према брату. То је једна врста међуусловљености која одражава даљи пут развоја идентитетских критеријума код Срба“, навео је Ковачевић.

Према његовим ријечима постоји читава тематика која се тиче брата и сестре, а скуп је лингвистичко-књижевни.

Ковачевић је напоменуо да је већ обрађено неколико тема које се тичу симбола културног идентитета код Срба, те додао да је прво био хљеб у књижевности као идентитетски критерујем, а касније се кренуло са родбинским односима.

Професор словенских језика и лингвистике на факултету у Аризони Данко Шипка рекао је да ријечи сваког језика дефинишу одређен идентитет особа који говоре тим језиком и јако је битно да се говори о ријечима назива за чланове породица, у овом случају брат и сестра.

„То је посебно битно у друштвима нашег типа која су колективистичка, гд‌је је битно његовање тих родбинских односа“, истакао је Шипка.

(www.palelive.com / Срна)