Студентски центар понио име Борише Старовића, откривена и биста великану

ФОЧА – У Студентском центру „Бориша Старовић“ у Фочи данас је свечано откривена плоча са именом овог истакнутог академика и хирурга, једног од оснивача Универзитета у Источном Сарајеву, чиме је озваничен нови назив за досадашњи Студентски дом.

Поводом три деценије постојања Медицинског факултета у Фочи, чији је први декан био академик Старовић, откривена је и биста овом великану испред Музеја Старе Херцеговине, одмах поред недавно постављене бисте првог хирурга у БиХ и једног од првих академика са ових простора Риста Јеремића.

Откривању плоче и бисте присуствовао је министар за научнотехнолошки развој и високо образовање Републике Српске Жељко Будимир, декан Медицинског факултета Дејан Бокоњић, начелник општине Фоча Милан Вукадиновић, ћерка Борише Старовића, као и чланови породице трагично страдалог директора Студентског дома Далибора Пљеваљчића.

Обје бисте рад су вајара Велимира Каравелића из Србије.

Мада су живјели у различитим епохама, доста је сличности између Јеремића и Старовића.

Обојица су били врхунски хирурзи, научни радници и академици, и то у изузетно тешким временима по српски народ, па није случајно да су се њихове бисте нашле раме уз раме испред фочанског Музеја.

Академик Бориша Старовић био је декан Медицинског факултета у Сарајеву од 1988. до 1993. године, а након оснивања Универзитета у Сарајеву Републике Српске, постављен је за декана Медицинског факултета у Фочи.

Медицински факултет у Сарајеву Старовић је завршио 1964. године, а специјализовао се у Великој Британији у области пластичне и реконструктивне хирургије и био је један од водећих пластичних хирурга у Југославији и Европи.

На почетку грађанског рата у БиХ, у априлу 1992. године, Старовић је био жртва атентата, па је пуних 400 дана провео у заточеништву на Хируршкој клиници у Сарајеву чији је био један од оснивача и директор од 1977. до 1993. године.

Био је први декан Медицинског факултета у Фочи, а затим и ректор Универзитета у Источном Сарајеву од 2000. до 2005. године.

Од 1997. године Старовић је дописни члан Академије наука и умјетности Републике Српске, а 2004. постаје њен редовни члан.

Старовић је био генерални секретар и потпредсједник Академије, те предсједник Од‌јељења за медицинске науке.

За свој рад Старовић је добио Шестоаприлску награду града Сарајева, Првомајску награду БиХ, Медаљу рада, те 1990. године Повељу хуманости Југославије.

У новембру 2002. године Старовићу је припала награда Хипократ за животно д‌јело, а 2003. Велики печат за постигнуте резултате у професији.

Бориша Старовић рођен је у Сарајеву 1940, а преминуо је 16. маја 2005. године.

Академик Старовић остао је упамћен као велики хуманиста и неуморни прегалац у развоју образовања и сталног усавршавања љекара, на чему је бескомпромисно инсистирао.

(www.palelive.com / Срна)