Данас је у Матичној библиотеци у Источном Сарајеву одржана манифестација „Сусрет писаца Русије и Републике Српске“.

Тим поводом делегација амбасаде Русије заједно са представницима Дома руског зарубежја „Александар Солжењицин“ из Москве Матичној библиотеци у Источном Сарајеву донирала је три стотине књига савремених руских писаца, у нади да ће ова донација бити корисна и полазницима курса руског језика који је однедавно почео у Матичној библиотеци, али и студентима и професорима Универзитета у Источном Сарајеву.

Јелена Кривова, шеф одјељења за међународну сарадњу и руско насљеђе у иностранству, говорила је о организацији „Александар Сложењицин“, која идуће године обиљежава 30 година постојања:

„Наш Дом је и музеј, библиотека, архива, дом читања. Све што радимо јесте очување руске књижевности, руске историје уопште. Ми данас имамо 250 000 примјерака које смо сакупили од Руса који живе и у Русији и свуда у свијету. Они нама поклањају своје историје, књиге, понекада и цијеле библиотеке“.

Дом руског зарубежја „Александар Солжењицин“, како истиче Кривова, имао је преко 250 изложби у 60 земаља свијета. У Републици Српској прва изложба одржана је 2014. године на Универзитету у Источном Сарајеву, затим су услиједиле изложбе у Бањој Луци, Мостару, Сарајеву и у будућем духовном центру у Бањој Луци.

Сусрет писаца Русије и Републике Српске обиљежио је разговор Олге Новикове, руске књижевнице и уредника за прозу у магазину „Нови свијет“, и књижевнице Маријане Петронић из Републике Српске.

Олга Новикова говорила је о свом првом роману „Женски роман“, који је настао на личном искуству ауторке, док је радила у издаваштву.

„Ја говорим нажалост у прошлом времену, јер је ово некада издаваштво било на државном нивоу и ми смо издавали много разних писаца, много се тога издавало. И не само руских писаца, већ и из инистранства, у то вријеме смо издавали чак и неке књиге српских писаца на руском језику. То је у свари моје искуство рада у Совјетском издаваштву. Издати књигу у то вријеме је било привилегија, и то је била награда. Ако ти се дозволи да се објави књига то је било знак да сте у неку руку већ класик. Издавала су се само добра дјела“.

Након распада Совјетске државе, многе издавачке куће су престале са радом, између осталих и „Совјетска литература“ у којој је Новикова радила. И како каже, тада је прешла у књижевни часопис „Нови свијет“ у коме и данас ради.

Према ријечима Новикове, данашње издаваштво се оријентише према захтјевима тржиша, међутим књижевни часописи попут „Новог свијета“ највише раде на самом процесу књижевног стваралаштва. Издаваштво воли романе „дебеле“ књиге, док у часописима има мјеста и за оне који тек почињу свој књижевни пут, за младе писце, као и за краће прозне форме, драматургију и поезију.

„Велики интерес постоји и за мемоарску прозу. Ми штампамо и мемоаре књижевника али оно што је интересантно је да штампамо и мемоаре обичних људи, људи који су живјели у доба рата, у доба историјских дешавања, која су била тешка и онда су људи писали и жељели да се о томе зна“, истакла је Новикова.

Олга Новикова говорила је и о књижевним наградама у Русији, које представљају својеврстан избор књижевних дјела која вриједи прочитати. Највећа, односно најпрестижнија руска књижевна награда јесте „Велика књига“, али постоји још много књижевних награда које могу представити вриједности савремене руске књижевности.

Након излагања Олге Новикове, публици се обратила Маријана Петронић, књижевница и библиотекар савјетник у Матичној библиотеци у Источном Сарајеву.

Петронићева је говорила о савременој књижевности у Републици Српској, као и свом искуству рада и писања у послијератним годинама. Како каже Петронић, у Републици Српској, премда је прошло 30 година од рата, још увијек су најзаступљеније књиге са ратном тематиком.

Петронићева се, говорећи о савременој прози која настаје у Републици Српској, осврнула и на дјело Жељка Пржуља, као једног од значајнијих српских послијератних писаца с ове стране Дрине и једног од ријетких писаца из Републике Српске чији је роман преведен на руски језик.

Она се осврнула и на издавачку дјелатност у Републици Српској и положај како издавача тако и књижевника, истичући да се тираж књига изузетно смањио и свео на, најчешће, тек 300 примјерака.

Говорећи о свом стваралаштву, навела је да се бави историјом цивилизације, те да је тема рата не привлачи.

Након излагања Олге Новикове и Маријане Петронић услиједио је и разговор са публиком.

(www.palelive.com / Фото: Срна)