Огласи
Република Српска је дом бројних врста слијепих мишева, а планински региони попут Јахорине пружају идеално станиште за ове јединствене ноћне ловце. Слијепи мишеви насељавају пећине, старе зграде, као и шумске шупљине, гдје налазе склоништа и проводе зиму у хибернацији.
Једно од најпознатијих станишта у близини је пећина Орловача у Сумбуловцу код Пала, гдје су истраживачи у више наврата проучавали различите врсте слијепих мишева, откривајући богатство ове фауне.
Недавно је на Јахорини, у једном од туристичких објеката, пронађен слијепи миш врсте Eptesicus serotinus. Видео снимак који је направљeн приказује овог малог летача у специфичној пози, са раширеним крилима, окренутог на леђа и са отвореним устима како шишти, што даје посебан увид у његово понашање када је узнемирен. Ово је био јединствен сусрет са једном од наших често непримијећених, али изузетно значајних врста.
Заштићена врста и законска заштита слијепих мишева
Слијепи мишеви су у многим земљама Европе, укључујући Босну и Херцеговину, заштићена врста. Закон о заштити природе предвиђа посебне мјере за очување њихових станишта, посебно у случају ријетких и угрожених врста. Врста Eptesicus serotinus је заштићена јер се њена популација у неким дијеловима Европе смањује због уништавања станишта, употребе пестицида и смањења броја одговарајућих склоништа.
Свако узнемиравање или уништавање њихових станишта може довести до казни и других санкција, што подиже свијест о њиховој важности за екосистем. Чак и појединци који случајно нађу слијепог миша у свом објекту савјетују се да се обрате стручњацима како би се животиња безбједно вратила у своје природно станиште.
Корисност слијепих мишева за природу
Слијепи мишеви су прави чувари наших шума и пољопривредних подручја. Један од највећих доприноса слијепих мишева екосистему је њихова улога у контроли популације инсеката. Eptesicus serotinus и друге врсте слијепих мишева сваке ноћи поједу огромне количине инсеката, укључујући комарце, мољце и друге штеточине које могу бити опасне за пољопривреду и људско здравље.
Ово их чини природним „пестицидима“, помажући у очувању еколошке равнотеже и смањујући потребу за хемијским средствима која могу штетити животној средини. Само један слијепи миш може појести стотине инсеката у једној ноћи, што има значајан утицај на смањење броја штеточина.
Слијепи мишеви имају „навигацију“
Слијепи мишеви су кроз историју били обавијени велом мистерије и бројних митова. Једна од најзанимљивијих чињеница о њима је њихова способност ехолокације. Иако се често мисли да су слијепи, слијепи мишеви заправо имају очи и могу видјети, али се у мраку ослањају на свој јединствени систем навигације. Користећи високофреквентне звуке, они шаљу сигнале који се одбијају од околних објеката и враћају се назад као ехо. На тај начин слијепи мишеви могу тачно да одреде позицију и величину објеката око себе, што им омогућава да лове плијен чак и у потпуном мраку.
Још једна фасцинантна чињеница је њихова дуговјечност. Иако мали, слијепи мишеви могу живјети више од 20 година, што је изузетно дуго за сисаре њихове величине. Та дуговјечност је дијелом посљедица њиховог спорог метаболизма и дугих периода хибернације током зиме. Током овог периода, њихов метаболизам се значајно успорава, омогућавајући им да преживе без хране мјесецима док температура не постане погодна за лов.
Сусрет са врстом Eptesicus serotinus на Јахорини
Пронађени Eptesicus serotinus на Јахорини представља један од оних ријетких тренутака када људи могу изблиза видјети овог необичног становника планина. На видео снимку, слијепи миш је ухваћен у тренутку када шишти, са раширеним крилима и отвореним устима, бранећи се од потенцијалне претње. Ово понашање је типично за многе врсте слијепих мишева када се осјете угроженима, јер шиштањем покушавају да уплаше предаторе или упозоре на своје присуство.
Њихова крила, која су заправо модификовани удови, прекривена су танком кожом која им омогућава високу маневарску способност. Eptesicus serotinus има широк распон крила који му омогућава стабилан лет и способност да прелази веће раздаљине у потрази за плијеном.
Чувари ноћи на Јахорини
Пронађени слијепи миш на Јахорини Обични вечерњак – (ptesicus serotinus) није само примјер природног богатства овог подручја, већ и подсјетник на крхкост нашег еколошког система. Њихова присутност указује на здраву околину и добру доступност станишта, што је знак да се одржава природна равнотежа. Слијепи мишеви су изузетно осјетљиви на промјене у животној средини, па је њихово присуство на Јахорини показатељ да природа овдје још увијек нуди довољно ресурса и склоништа за овакве врсте. Ако се број ових животиња смањи, то може бити аларм за загађење или губитак станишта, што би могло да утиче на цјелокупну биолошку разноврсност планине.
Како Јахорина постаје све популарнија туристичка дестинација, са скијашким стазама, хотелима и новим инфраструктурним пројектима, важно је да се води рачуна о очувању природног окружења. Чак и најмање промјене у њиховом станишту могу имати далекосежне посљедице, јер слијепи мишеви играју важну улогу у контроли популације инсеката, опрашивању биљака и ширењу сјемена. Њихово одсуство може довести до повећања броја штеточина, што би захтијевало већу употребу пестицида, са потенцијално негативним ефектима на биљни и животињски свијет. Зато, упркос томе што можда изгледају незнатно, слијепи мишеви су важан савезник у очувању здраве животне средине на Јахорини.
Очување ових „чувара ноћи“ значи очување цјелокупног екосистема. За туристе и локалне становнике, сусрет са слијепим мишевима може бити подсјетник да, иако се свијет око нас мијења, неки елементи дивљине остају трајни. Управо те ноћне крилаше, које често не примјећујемо, требало би да прихватимо као дио природног насљеђа Јахорине, које захтијева наше поштовање и заштиту. Са сваком новоизграђеном стазом или објектом, требало би да се подсјетимо да смо и ми, као и они, дио истог свијета, и да нам је заједнички циљ очување овог планинског раја за генерације које долазе.
На крају, сусрет са овим Eptesicus serotinus-ом нас подсјећа на ту танку линију између дивљине и модерног живота. Уз мало пажње и едукације, можемо обезбиједити да ове врсте наставе да живе на Јахорини, неометане у својим природним навикама. Ово је прилика да заједничким напорима учинимо Јахорину мјестом гдје природа и људска активност могу коегзистирати, стварајући тако одрживу будућност за све нас, укључујући и наше мале, али важне, чуваре ноћи.
(www.palelive.com / Foto unsplash.com / Video Jahorina Prestige)
