Љетно рачунање времена завршава се сутра, 27. октобра, у три сата ујутро, када се часовници враћају један сат уназад и тада почиње зимско рачунање времена.
На зимско рачунање времена прелази се сваког посљедњег викенда у октобру, у ноћи између суботе и недјеље, док се на љетно рачунање времена прелази посљедње недјеље у марту, када се вријеме на часовнику помјера један сат унапријед.
Овај период, када се дан скраћује, доноси са собом низ промјена у нашим навикама и рутинским активностима.
Прелазак на зимско рачунање времена обично се одржава у недјељу ујутру, а ефекти овог потеза осејћају се током цијеле зиме. Главна идеја овог помјерања је да се максимално искористи дневна свјетлост. Враћањем сата, дан почиње раније, што омогућава људима да уживају у природном свјетлу у току јутра, али и да се лакше прилагоде зимским условима.
Ипак, ова промјена може утицати на наш биолошки ритам. Многи људи примјећују да им је потребно вријеме да се прилагоде новом распореду, што може довести до краткотрајних неугодности као што су умор или проблеми са спавањем. Зато је важно бити свјестан ових ефеката и потрудити се да адаптацију на ново вријеме учинимо што лакшом.
Зимско рачунање времена не доноси само промјене у распореду, већ и прилику за нове зимске активности. Овај период је идеалан за уживање у зимским спортовима, као што су скијање и клизање, али и за провод у топлом дому уз књигу или филм.
Укратко, прелазак на зимско рачунање времена доноси промјене, али и нове могућности. Како се навикавамо на краће дане, важно је да искористимо све предности које зима може да понуди.
Ево и неколико занимљивости о преласку на зимско рачунање времена:
Историјски коријени: Идеја о преласку на зимско рачунање времена први пут је предложена у 18. вијеку од стране Бенџамина Франклина. Он је сматрао да би помјерање сата могло уштедити енергију, тако што би се користила природна свјетлост.
Различите праксе у свијету: Не примјењују све земље зимско и љетно рачунање времена. На примјер, већи дио афричких земаља и Азије не користи ове промјене, док неке земље, попут Русије, више не примјењују ни љетно рачунање времена.
Економски утицај: Неки истраживачи тврде да прелазак на зимско рачунање времена може утицати на економију. Повећање дневне свјетлости у вечерњим сатима може подстаћи потрошњу, јер људи чешће излазе.
Здравствени аспекти: Прелазак на зимско рачунање времена може утицати на наш биолошки ритам. Студије су показале да прелазак на љетно рачунање времена може довести до повећања ризика од срчаних удара, нарочито у данима након промене.
Чувени појам „сатски убод“: Овај термин описује краткотрајне проблеме у адаптацији на ново вријеме, попут умора или раздраганости, који се могу јавити неколико дана након преласка на друго рачунање времена.
(www.palelive.com / Катарина Фуртула)