Огласи
Srpska pravoslavna crkva /SPC/ sutra proslavlja Svetog cara Konstantina i caricu Jelenu.
Crkva je ovaj rimski carski par proglasila svetiteljima, jer je car Konstantin Milanskim ediktom 313. dao hrišćanima slobodu vjere i okončao njihov progon.
Hrišćanskoj crkvi, u kojoj je počeo da traži oslonac, dao je mnoge privilegije i na Prvom vaseljenskom saboru u Nikeji 325. Pomogao je u borbi protiv arijevske jeresi.
Odmah po dolasku na tron car Konstantin je imao tri velika neprijatelja: tiranina Maksencija u Rimu, Skite na Dunavu i Vizantiju.
Pred borbu sa Maksencijem, prema predanju, na nebu mu se ukazao sjajan krst kao znak pobjede. On je naredio da se iskuje veliki krst, koji je nošen pred vojskom, i ovu borbu okončao kao svoju veliku pobjedu.
Odmah potom 313. godine izdao je znameniti Edikt u Milanu, kojim je prestao progon hrišćana. Poslije pobjede nad Vizantijom, sagradio je divan grad na Bosforu i nazvao ga Konstantinopolj.
Kada se car teško razbolio, javili su mu se apostoli Petar i Pavle i savjetovali da ga episkop Silvester krsti. Odmah potom je ozdravio.
Konstantin je sazvao Prvi vaseljenski sabor u Nikeji 325. godine zbog razdora u Crkvi nastalog pojavom jeretika Arija. Sabor je osudio jeres i utvrdio pravoslavlje.
Sveta Jelena, careva majka, radila je mnogo za vjeru Hristovu. Pronašla je Časni Krst Gospodnji, sazidala crkvu Vaskrsenja na Golgoti i mnoge druge crkve na Svetoj zemlji.
Ova sveta žena umrla je 327. godine, a car Konstantin poživio je još deset godina poslije svoje majke. Umro je u Nikomidiji 337. godine, a sahranjen je u crkvi svetih apostola u Carigradu.
(www.palelive.com/Srna/Foto: Ikone Pravoslavlja)
Ако је цар Константин Велики био сам себи непријатељ онда му је и Византија била непријатељ. Историчари називају Византијом период Римског царства који је започео установљењем Константинопоља или Цариграда као пријестонице те државе, а то се десило управо за вријеме владавине Константина Великог.