Огласи
Вечерас је у Цековића кући на Палама свечано отворена изложба архивских докумената „Тимочани у Сарајеву 1918“ која је посвећена 14. пјешадијском пуку Тимочке дивизије и ослобођењу Сарајева у Првом свјетском рату. Изложбу је отворио државни секретар у Министарству културе Србије, историчар Дејан Антић.
Аутори изложбе су Никола Милутиновић, историчар и архиватор Историјског архива „Тимочка крајина“ из Зајечара и Драга Мастиловић, директор Института за историјске науке Универзитета у Источном Сарајеву.
Проф. др Драга Мастиловић истакао је да је 6. новембар 1918. године један од најзначајнијих датума у новијој историји српског народа, западно од ријеке Дрине и то не само српског народа него свих јужнословенских народа, јер су тог дана јунаци Тимочке дивизије, тачније 14. пук Тимочке дивизије, ушли у Сарајево. Према Мастиловићевим ријечима Живан Ранковић је први српски војник који је ступио на тло Сарајева и на тај начин послије вјековног ропства прво османског, онда и аустроугарског, донио слободу на ове просторе.
„Нажалост, данас се тај велики датум у српској и јужнословенској историји не прославља тамо гдје би требало. Ми знамо да је деведесетих година из Сарајева протјерано све оно што је подсјећало на тај датум, нема више ни Улице 6. новембра, нити Ранковићевог трга, нити обале Војводе Степе, које су дуго времена стајале у Сарајеву. Данас тих обиљежја нема и некако смо у својој колективној култури памћења, поприлично запоставили тај велики датум“, рекао је Мастиловић.
Мастиловић је рекао да ће Институт историјских наука, заједно са Историјским архивом „Тимочка крајина“ наставити да обиљежава овај значајан датум, те да је у плану и подизање споменика Тимочкој дивизији.
„Ова изложба о Тимочанима у Сарајеву 1918. године јесте значајна и није случајно да се организује вечерас и да се организује у овом здању, дакле данас обележавамо годишњицу ослобођења Сарајева у Првом светском рату. И Тимочка дивизија која је имала заиста херојски јуначки тај ратни пут од Балканских ратова, од опсаде Једрена, преко Орловог Бајира и сурових борби у бици на Брегалници, затим 1914. битка на Легету и код Чевртије, па 1915. битка на Морави, па прелаз преко Албаније, прошла је сву голготу, успела је да пробије од аустроугарских и бугарских снага на Добром Пољу, да заједно са осталим српским јединицама ослободи Србију. А онда је пут пошао и преко Краљева, Чачка до Вардишта, за непуних седам недеља од пробоја Солунског фронта извидница Тимочке дивизије нашла се на Вардишту, а само десетак дана након тога, јединице Тимочке дивизије пре свега 14. пешадијски пук ушле су и ослободиле Сарајево“, саопштио је државни секретар Министарства културе Србије, Дејан Антић.
Антић је додао да је то био један историјски тренутак који су чекале многе генерације Срба са ових простора, и не само Срба, већ и оних становника Босне и Херцеговине, који су осјећали несигурност и нелагодност у политичком систему какав је био систем Аустроугарске монархије.
„Донели су слободу становницима Сарајева, донели слободу Босни и Херцеговини, и донели су један дух грађанства и мултикултурализма, донели су нешто, чега данас нажалост у Сарајеву нема. Све оно, сви идеали и циљеви за које су се борили припадници Тимочке дивизије и у које су веровали становници Босне и Херцеговине 1918. године, деведесетих година некако су пали у воду. Ми данас имамо једно Сарајево које није мултиетничко, које није мултикултурално, Сарајево у коме нема места за српски народ“, истако је Антић.
Антић је рекао да је ову изложбу организовао Историјски архив „Тимочке крајине“ из Зајечара заједно са Институтом историјских наука Универзитета у Источном Сарајеву, уз подршку Архива Босне и Херцеговине, те да се ту на дјелу види политика коју заговарају и предсједник Републике Србије Александар Вучић и предсједник Републике Српске Милорад Додик. Према Антићевим ријечима ова сарадња је у ствари посљедица Декларације о заштити националних и политичких права и заједничке будућности српског народа, која је усвојена у јуну 2024. године на Свесрпском сабору.
Велибор Тодоров директор Историјског архива „Тимочка крајина“ из Зајечара у свом обраћању медијима рекао је да је идеја о овој изложби настала приликом потписивања споразума о сарадњи Архива БиХ и Историјског архива „Тимочка крајина“. Тодоров је истакао да су Никола Милутиновић и проф. др Драга Мастиловић у својим истраживањима дошли до значајних података, докумената и фотографија, које су као коаутори приредили и вечерас их представљају публици.
Тодоров је рекао да се нада да ће се сарадња ова два Архива наставити и у будућности, на новим заједничким пројектима.
„Ово је плод једне заиста дивне сарадње коју Архив Босне и Херцеговине има са Државним архивом Србије, а некако узрочно посљедично и са историјским архивима грдова у Србији“, рекла је за медије директор Архива Босне и Херцеговине, Данијела Мрда.
Мрда је истакла да се нада да ће ова изложба повући из заборава оно што је некоректно пало у заборав, а то је ослобођење Сарајева 6. новембра 1918. године и улазак Тимочке дивизије у наш град.
Никола Милутиновић, историчар и архивиста Историјског архива „Тимочка крајина“ из Зајечара, саопштио је медијима да је значај ове изложбе велики јер овај датум представља један од врло важних датума не само за српски народ са лијеве обале Дрине, већ и један важан датум у оквиру контекста стварања југословенске државе и настанка преломног доба на јужнословенском тлу.
„Осим што смо желели да оживимо сећање на овај важан датум, желели смо да покажемо то да чак и удаљени простори као што су сарајевски и наш тимочки могу да буду историјски повезани таквим великим историјским тренуцима као што је 6. новембар. Наравно, ово је и сећање на наше борце из Тимочког краја који су у годинама Првог свјетског рата положили толике животе за стварање заједничке државе“, рекао је Милутиновић.
Градоначелник Зајечара, Бошко Ничић у свом обраћању медијима рекао је да му је драго што ће ова изложба упутити млађе генерације да сазнају колики је био домет и снага Тимочке дивизије и колику је жртву у Првом свјетском рату поднијела ова дивизија. Ничић је такође изразио и велико задовољство поводом разговора са градоначелником Источног Сарајева, Љубишом Ћосићем, о братимљењу града Источно Сарајево и Зајечара.
„Заиста нам је драго што је Сарајево, наше Сарајево прихватило да буде братски град са Зајечаром. То је та веза која је искована пре сто шест година, управо тиме што је батаљон Тимочке дивизије учествовао у ослобађању Сарајева“, рекао је Ничић.
(www.palelive.com / Катарина Фуртула)
