БЕОГРАД – Предсједник „Бранковог кола“ Ненад Грујичић изјавио је Срни да је српски пјесник Бранко Радичевић још средином 19. вијека схватио да је српски народ снажан само када је уједињен и да се око те приче сви Срби требају окупити, као недавно на Свесрпском сабору.
„Он је видео и знао да је српски народ под окупационим јармом два велика царства – турскога и аустријског, да је то народ расут на Балкану, да га је потребно ујединити и на тај начин остварити слободу. Дакле, то је Бранкова порука која је универзална, потиче са тог простора. То је светска прича – остварити независност и слободу и постојати на овом свету у стваралачкој, лепој причи“, рекао је Грујичић.
Грујичић је додао да је Свесрпски сабор у Београду у суботу, 8. јуна, био и опомена свим Србима да никада не забораве ни Радичевића нити његово коло из „Ђачког растанка“ и његов значај.
„Бранко када позива Србе у заједничко коло, он њих именује по пределима, областима, крајинама и покрајинама где они живе, тако да видите ту мапу где живи српски народ, а што се негде прије педесетак година и није нарочито познавало, односно нису људи знали колико велики број Срба живи преко Дрине, па све док се није догодио погром, и просто су се разрогачили колики је то број“, рекао је он.
Грујичић је подсјетио да су се током саборовања окупили представници основних школа из Републике Српске и Србије које носе име великог пјесника, а да је у Црној Гори био расписан конкурс о теми „Ђачког растанка“, што значи да и та држава припада истом колу.
Он је рекао да са великом љубављу увијек одлази у Републику Српску и Бањалуку и да ће то учинити и у суботу, 15. јуна, када ће у оквиру обиљежавања 200 година од рођења Бранка Радичевића у Банском двору бити уприличен програм „Ао, данче, ала си ми бео“.
„Ми имамо годинама, деценијама изванредну сарадњу са њиховим ствараоцима, песницима и писцима. Објавили смо више од 30 књига. То је величанствено“, рекао је он.
Грујичић је навео и да су награде „Бранковог кола“ – „Стражилово“ и „Печат вароши сремскокарловачке“ увијек усмјераване према пјесницима из тих крајева.
„Дакле, подједнако објављујемо, уважавамо и дајемо значај и ијекавици и екавици у књижевној употреби. И то је Бранкова порука. То је тако логично. Један језик, један народ који има фине, нијансиране облике свога говора, свога језика. То је у ствари велико богатство“, закључио је Грујичић.
(www.palelive.com / Срна / Фото: ГС)