Огласи
БАЊАЛУКА – Фондација „Визуелни архив српског страдања“ снимила је емисију о Горану Николићу, погинулом борцу Војске Републике Српске, првом добровољцу из данашње Сјеверне Македоније, који је 1991. године дошао из Куманова да брани српски народ и Републику Српску.
О Горановом животу свједоче његове три сестре – Слађана, Светлана и Фросина, које су први пут заједно оставиле трајно свједочанство о животу и херојству свог јединог брата, саопштено је из Фондације.
Горан Николић прикључио се Првом батаљону Војне полиције Првог крајишког корпуса Војске Републике Српске.
Николић је у 22. години погинуо на Путниковом брду код Добоја 18. јула 1993. године, а прије погибије већ је био рањаван.
Он је одликован Медаљом Милана Тепића и Орденом заслуга за народ, који је уручио предсједник Републике Српске Милорад Додик његовој мајци Евдокији Николовски на Светосавској академији у Скопљу 2020. године. Исте године, улица у Добоју понијела је име Горана Николића.
Три сестре, које и данас живе у Куманову, са чашћу чувају име свога брата, наводи се у саопштењу.
Слађана Антић, једна од сестара, рекла је да је њен брат живио и погинуо за слободу српског народа и Републику Српску и да је понос који осјећају сваки пут када се изговори име њиховог брата нешто што се не може ријечима описати.
„Толико је волио Републику Српску, то је нешто неописиво. Желио је након рата да остане да живи у Бањалуци и оснује породицу…“, испричала је Слађана.
Фросина Спасић, најмлађа сестра, имала је 15 година када је брат Горан погинуо.
Према њеним ријечима, сјећања не блиједе и све боли као првог дана.
„Три дана смо живјели у нади да није он погинуо, да је у питању грешка…“, сјећа је Фросина.
Оснивач Фондације „Визуелни архив српског страдања“ Денис Бојић изјавио је да је забиљежено свједочанство о херојству Горана Николића управо један од главних задатака самог архива, да се кроз ријечи чланова породица сниме свједочанства о страдалим Србима с простора земаља бивше Југославије и обједине у заједничку архиву која ће кроз дигитални приказ бити доступна свима.
Фондација „Визуелни архив српског страдања“ у сарадњи са Републичком организацијом породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Републике Српске, а под покровитељством и уз подршку предсједника Републике Српске Милорада Додика, покренула је пројекат снимања свих доступних свједочанстава српског страдања током ратова деведесетих.
На простору бивше Југославије током ратних дешавања деведесетих погинуло је и нестало више од 50.000 Срба, цивила, те припадника различитих војних формација. Овај број подразумијева збир свих жртава, од првог погинулог припадника ЈНА на простору Словеније па све до посљедње српске жртве на подручју Косова и Метохије.
„Визуелни архив српског страдања“ представља израду прве дигиталне базе података о страдању Срба, која се базира искључиво на снимању, архивирању те глобалном презентовању снимљених исповијести из првог лица.
(www.palelive.com / Срна)
