Огласи
БЕОГРАД – Предсједник Одбора за стандардизацију српског језика Срето Танасић апеловао је данас да се коначно почне са примјеном Закона о српском језику и ћирилици и упозорио да „културна окупација отвара врата свим другим окупацијама“.
Танасић је на конфренцији за новинаре, поводом 105 година ослобођења Београда у Првом свјетском рату и наредбе о враћању ћирилице на јавне натписе у Београду, рекао да се тај закон не примјењује иако је ступио на снагу и заложио се за његову примјену иако струка није задовољна тим законом у цјелини, јер није у потпуности регулисао статус српске ћирилице.
„Ми можемо да видимо да у нашој држави још није у високој бирократији сазрела свест о значају српског језика и ћирилице за српски културни и национални идентитет и суверенитет. Култура је и последњи бранилац нашег националног и културног идентитета и суверенитета“, указује Танасић.
Он оцјењује да је језичка струка у ситуацију да често моли државу да брине о ономе за шта је плаћена да ради.
Танасић је навео да се у Србији, са друге стране, уз све што држава има на располагању већ спроводи закон о такозваној родној равноправности, што је, како је примијетио, озакоњење „погубне идеологије која је дошла одакле и бомбе“, а који је озаконио рушење српског језичког система, вербални деликт, мијешање у слободу научне мисли и српски културни образац у чијем је центру српски језик са ћирилицом.
„Данас влада пропаганда против ћирилице. Чињеница је да ми 30 година немамо закон о језику и писму који би створио оквире за уређење те области. Имамо притиске и са стране али и домаће `раднике`, стипендисте, који тврде да је ћирилица превазиђена“, каже Танасковић.
Он истиче како охрабрује то што данас постоји много већа подршка јавности и за статус спрског језика који је сада неповољан и за статус српске ћирилице
Марина Спасојевић из Института за српски језик Српске академије наука и уметности /САНУ/ истиче да струка већ више деценија указује на тежак положај и потискивање ћирилице и указује да је дошло до удаљавања од ћирилице и намјерно и ненамјерно.
„Намерни прелазак на латиницу пре свега је мотивисан економским моментима. Реч је о маркетингу, зато што много фирми има стране називе, како би одали утисак да се ради о роби са Запада, односно вишег квалитета. ТВ канали, осим РТС-а и РТВ-а са већински државним капиталом, нису у обавези да користе ћирилицу, а у Пошти Србије телеграми се не могу послати ћирилицом него само латиницом“, каже Спасојевићева.
Она напомиње да је један од главних проблема са употребом ћирилице изговор о техничким немогућностима за њену употребу, што није тачно.
Културолог са Института за политичке студије Јован Јањић рекао је да кад неко хоће да окупира простор једног народа прво му узму идентитет и подсјетио да се то са српским народом и уклањањем ћирилице чинило и у Првом и у Другом свјетском рату.
Истичући да се Срби идентификују као народ кроз ћирилицу, Јањић је указао да је ћирилица у сржи српског духовног бића, а духовно одређује и наше национално биће.
Конференцију за новинаре организовало је Удружење за одбрану ћирилице „Добрица Ерић“.
(www.palelive.com / Срна)
