ФОЧА – Учествовањем на литургији, слушањем ријечи Божије и причешћем, вјерници постају духоносци и христоносци, заод‌јенути благодаћу Духа Светога, а одласком из храма литургија се не завршава, већ се наставља свједочењем божанског живота кроз подвиге, врлине и поштовање заповијести, поручио је професор Богословског факултета у Фочи протојереј-ставрофор Ненад Тупеша, који је у порти Светосавског храма одржао предавање под називом „Хришћански живот послије литургије“.

Учествовање у литургији је учествовање у божанском животу, благодатним дејством Духа светога, који нас сабира у храм, истакао је Тупеша, и у том учествовању у божанском животу у пуноћи се остварује се сједињење са Христом.

Према његовим ријечима, литургија је извор освећења и када се вјерник напије воде са тог извора тада постаје активни хришћани.

„Питање је колико смо активирани, колико пијемо живе воде коју нам Христос нуди, а то је она вода која извире из евхаристијске чаше на Светом престолу и зато литургија није ствар само клира или свештеника, како већина људи мисли. Сама ријеч литургија значи јавно д‌јело, то није нешто скривено, резервисано за некакав круг људи, него јавно д‌јело народа Божијег који се сабира са циљем да постану причасници вјечнога живота“, рекао је Тупеша.

Циљ хришћанског живота, напоменуо је он, је задобијање благодатних дарова Духа Светога и када човјек пребива у благодати Духа светога свака невоља и свако искушење се премости.

Професор литургике је поручио да се, када вјерник оде из храма, литургија не завршава, зато што је она трајна категорија, не почиње и не завршава се – она траје, она је континуитет хришћанског живота.

„Важно је да знамо да литургија не престаје са отпустом литургијским и са молитвом `У миру изиђимо`, него да се наставља и послије литургије, односно да је цијели хришћански живот заправо једна непрекидна литургија, то би био иделан стил и начин живљења хришћана – да непрекидно живе литургијски, и онда када су физички у храму на литургији, али и онда када свједоче тајну литургије, ван храма у свом породичном животу и у животу у друштву, водећи рачуна о опасностима данашњег времена и свијета, који је свијет информационих технологија, гд‌је претјеран индивидуализам може да разводњава и утиче на хришћански живот људи, који се труде, али их сва та искушења ипак одводе на неку другу страну“, каже Тупеша.

Живљење литургије је, појашњава он, заправо свједочење тајне Христа који се открива у литургији и кључ људског живота је да охристовљеност кроз учешће у божанском животу – кроз подвиг и врлине, кроз вршење заповијести и кроз учешће у литургији и причешће његовим тијелом и крвљу.

„Не би требало да се дешава да изађемо духовно исти као што смо ушли у храм, него да смо преображени, преобраћеног и ума и срца, заод‌јенути у благодат Духа Светога која ће бити свједочена свима онима који се са нама друже, који са нама опште послије Свете литургије“, рекао је Тупеша.

Цркву – тијело Христово конституишу вјерници постајући њени чланови светом тајном крштења, али је опасност, упозорио је Тупеша, када онај који себе назива хришћанином остаје посматрач Цркве споља и не само посматрач, него и њен оштар критичар, па умјесто да људи живе хришћански, постају критичари и то не ради исправљања, него је то само критика ради критике.

Из Храма Светог Саве поручили су да су овим предавањем најавили још једну веома важну фазу у животу овог храма – а то је фрескописање, које ће почети идуће седмице.