У Београду промовисани књига и филм о усташком злочину у паљанском крају

 У Београду је данас промовисана споменица „80 година ћутања – усташки злочини на Раковцу и у Јеловцима 1943-2023“ и истоимени документарни филм у којем усташка Црна легија под командом Фрање Судара од 11. до 16. новембра 1943. године на најсвирепији начин ликвидирала 325 српских цивила са подручја општине Пале.

Предсједник Предсједништва Борачке организације Пале Јасна Лазаревић Гавриловић дотакла се осам деценија ћутања о стравичном злочину и указала да до прије двије године ни већина рођених Паљана није знала за постојање споменика жртвама покоља у Раковцу, међу којима је и 40 д‌јеце до 14 година старости, који су живи спаљени.

„Заборавом смо убијали жртве по други пут, а кажу да је заборав још већи злочин од оног који је почињен. Ми смо као народ претрпјели геноцид у Невазисној Држави Хрватској /НДХ/. На то морамо стално да указујемо зато што смо заборавом ових злочина доведени у ситуацију да нам се понови и треће масовно страдање у 20. вијеку“, рекла је Гавриловићева.

Режисер филма Бошко Крљаш истакао је да је документарац био његов дуг према породици, комшијама и свом крају, будући да је рођен у Јеловцима.

Крљаш је објаснио да се његов отац Бранислав први упустио у истраживање злочина и да је прије неколико година отишао у цркву у Мокром да види да ли има података о томе.

„У цркви је нашао гусларску пјесму свог оца, мог ђеда Бошка, о злочину у Јеловцима, коју је записао и оставио у цркви 1957. године. Држава тада није дозвољавала да се прича о томе, тако да је та пјесма један од највјеродостојнијих доказа о усташком злочину у Јеловцу 1943. године“, каже Крљаш.

Он је оцијенио да је у његовом филму можда и наважнија фигура Грујо Лопатић, једини живи свједок језивих усташких злочина, који има аутентично искуство, јер је гледао шта се дешава.

„Занимљиво је да је он о томе што се догодило, а што је било ужасно, говорио са неке дистанце, стално поручујући да се то десило, али да живот иде даље. Те генерације, које су прошле пакао Другог свјетског рата, полазиле су од тога да живот мора да побиједи, ма шта се десило. Поента овог филма и јесте да се живот обнавља и да је нада неуништива“, рекао је Крљаш.

Она је подсјетила да је у Одбрамбено-отаџбинском рату била Војска Републике Српске, која је одбранила и народ и ове просторе, па је и страдање било много мање него у прошлим ратовима.

Гавриловићева је захвалила општини Пале на финансијској подршци у штампању књиге и снимању филма и Представништву Републике Српске у Србији у организацији данашње промоције у Београду.

Историчар и коаутор споменице Лазар Шкобо објаснио је да је осамдесетогодишње ћутање, које је несхватљиво, истраживање о злочину учинило тежим и сложенијим.

„Живимо на таквом хаотичном простору гд‌је неријетко долази до затирања докумената и историјских доказа. Уз то, точак времена чини своје и било је врло тешко наћи свједоке који би могли да нам дају свједочанство о нечему што се десило готово прије једног вијека. Зато смо ми све ово приредили не у `пет до 12`, него у `минут до 12`“, рекао је он.

Да то није урађено, Шкобо сматра да би се поновила грешка, која је Србе коштала огромног страдања у 20. вијеку.

Он је истакао да Срби морају да откривају истину о својој страдалничкој прошлости како би на њој трасирали своје д‌јеловање у будућности.

Говорећи о књизи и филму, који су посвећени жртвама усташког покоља у паљанском крају, шеф Представништва Републике Српске у Србији Млађен Цицовић је рекао да је ово прави пут да се јавност упозна са злочинима на подручју општине Пале, на Раковцу и у Јеловцима, гд‌је су усташе на монструзан начин 1943. године за само неколико дана убиле 325 цивила, а међу њима и 143 д‌јеце до 14 година старости.

„Потрудимо се да упознамо своју историју пуну страдања и одбране. Ако је као народ не знамо и ако не нађемо начина да је пренесемо на генерације које ће доћи послије нас, ризикујемо да се све то и њима понови“, поручио је Цицовић.

Промоција је одржана у организацији Борачке организације Пале и уз подршку Представништва Републике Српске у Србији.

(www.palelive.com / Срна)