У Српској нема случајева денга грознице, у Европи их све више

БАЊАЛУКА – У посљедњих неколико година забиљежен је пораст броја случајева денга грознице у Европи, док у Српској оваквих случајева нема, изјавила је Срни начелник Службе за епидемиологију у Институту за јавно здравство Републике Српске Нина Родић Вукмир.

Вукмирова је навела да је у августу 2010. године први пут откривен случај аутохтоне инфекције вирусом денге у Хрватској на полуострву Пељешац.

„Накнадним истраживањем доказана је инфекција код 15 становника на подручју Пељешца и Корчуле. Комарци који су се адаптирали на овај дио Европе присутни су и код нас и питање је када ће се заразити овим вирусом и постати вектор у ширењу“, истакла је Вукмирова.

Иако је традиционално повезивана са тропским и суптропским подручјима – Југоисточном Азијом, Средњом и Јужном Америком и Карибима, Вукмирова је рекла да се посљедњих година биљежи пораст броја случајева у Европи.

Она је рекла да је тренд пораста случајева ове грознице посљедица климатских промјена које утичу на ширење комараца, као и пораста путовања између земаља и континената.

Према њеним ријечима, рано препознавање случајева је кључно за смањење ширења вируса и смањење броја обољелих.

„Свјетска здравствена организација и Европски центар за контролу болести прате ситуацију и пружају смјернице земљама чланицама како би се унаприједиле мјере превенције, дијагностике и лијечења“, рекла је Вукмирова.

Она је навела да специфично лијечење денга грознице не постоји, као ни вакцина, а да терапијски приступ зависи од тежине болести.

Вукмирова је навела да постоје четири соја вируса, појашњавајући да обољење од једног не ствара имунитет од остала три соја, а чак се сматра да је клиничка слика тежа код заражавања неким од других сојева денга вируса.

Она је навела да се болест никад не преноси са човјека на човјека.

„Инкубација траје од три до 14 дана, а најчешће четири до седам дана, а болест често пролази асимптоматски“, рекла је Вукмирова.

Она је навела да већина људи заражених овим вирусом нема никаквих симптома или је клиничка слика веома блага и манифестује се као некомпликована фебрилна болест слична грипи.

Према њеним ријечима, класична денга укључује повишену температуру, главобољу, болове у мишићима, зглобовима и осип сличан оспицама.

Она је појаснила да се у тропским крајевима код мањег броја људи, поготово д‌јеце, може развити тешка хеморагијска грозница или денга синдром шока, који може бити смртоносан.

Вукмирова је истакла да Међународне здравствене организације упозоравају да денга грозница представља ризик на европским одредиштима за одмор као што су Хрватска, Француска, Италија, Шпанија, Португалија и Мадеира у периоду између прољећа и краја јесени.

„Превенција укључује контролу комараца, што обухвата уништавање легла, кориштење репелената, ношење од‌јеће која покрива кожу, стављање мрежа на прозоре и смањење стајаћих вода гд‌је се комарци могу размножавати“, истакла је Вукмирова.

Она је навела да едукација јавности о симптомима болести и мјерама превенције игра кључну улогу у борби против ове инфекције.

(www.palelive.com / Срна / Фото: Архива/ГС)