Огласи
Са јесени, кад воће сазријева и кише омекшају тло, почиње један од најстаријих обичаја на Романији — печење ракије. Овај процес, који обухвата сакупљање плодова, ферментацију и дестилацију, дубоко је укоријењен у српској традицији. Од села до села на Романији, мирис шљива, крушки или јабука шири се по долинама док се казани припремају за велики посао. Традиција прављења ракије представља не само дио културе и пољопривреде, већ и начин окупљања породице и пријатеља.
Печење ракије на овим просторима има своје коријене још од средњег вијека. У временима када је пољопривреда била основа живота, људи су морали наћи начин да очувају плодове свог рада за зиму. Ракија је постала рјешење, дуготрајан и укусан производ који је остао на столовима генерација. Печење ракије некада је био дуг и заморан процес који се одвијао у импровизованим условима, често под отвореним небом или у сеоским котлинама. Породице су се окупљале око казана, а цијело село је знало када ко пече ракију.
У данашњим модернијим условима, процес је технолошки напредовао, али традиционални методи још увијек се поштују у многим домаћинствима.
Процес прављења ракије на Романији
На Романији, прављење ракије је ритуал који почиње већ у касно љето, кад се плодови попут шљива, јабука и крушака почну сакупљати. Некада је најпопуларнија воћка за ракију била шљива, од које се добија чувена шљивовица. Данас се можда највише прави јабуковача, а једно вријеме је најзаступљенија била крушка. Тако да то зависи од сезона и рода.
1. Припрема воћа
Воће мора бити зрело и здраво. Плодови се сакупљају ручно, бирају се најбољи примјерци, и онда се остављају у каце — велике дрвене посуде — гдје ће ферментирати. Кацe су традиционални дио процеса у којима се воће оставља на одређено вријеме да би шећери из воћа прешли у алкохол током ферментације.
2. Ферментација
Ферментација траје обично од три до пет седмица. За то вријеме, шећер у воћу се претвара у алкохол помоћу природних квасаца. Када процес ферментације буде завршен, смјеса у кацама постаје спремна за дестилацију.
3. Печење ракије
Процес печења или дестилације одвија се у казану, који се грије на ватри. Традиционално, казан је направљен од бакра, и постављен је на отвореном огњишту. Смјеса из каца се сипа у казан и полако загријава. Пара која настаје пролази кроз хладњак, гдје се кондензује и претвара у течност — ракију.
4. Прва и друга дестилација
Прва дестилација даје такозвану „сирову“ ракију, која се често поново дестилује како би се побољшао квалитет и повећала јачина пића. Током друге дестилације, важан је процес одвајања „срца“ ракије, најбољег и најчистијег дијела пића, од првих и последњих капљица које се сматрају мање квалитетним.
Ракија као српски бренд
Ракија није само домаће пиће, већ један од највећих и најпрепознатљивијих српских брендова. Данас је ракија широко позната и цијењена како на домаћем тако и на међународном тржишту. Без обзира на то што многи држављани западних земаља нису упознати са њеним богатим укусима, све више произвођача извози ракију као деликатес и симбол српског културног насљеђа. Шљивовица је најчешће први избор, али ту су и медовача, вишњевача и друге ракије које освајају свијет.
Иако на Западу постоје строга правила и закони везани за производњу и дестилацију алкохолних пића, у Србији и другим земљама Балкана, прављење ракије је дозвољено као дио националне традиције. У неким земљама, посебно у Европској унији, домаћа производња жестоких пића за личне потребе је забрањена или строго регулисана. С друге стране, у Србији и другим дијеловима Балкана, законски је дозвољено да свако домаћинство произведе одређену количину ракије за властите потребе. Ово је велики дио културног насљеђа, који повезује људе са њиховом историјом, земљом и породичним обичајима.
Здравствене предности ракије
Поред тога што је ракија пиће које доноси задовољство, она се често сматра и „народним лијеком“. Важно је нагласити да ракија, кад се конзумира у умјереним количинама, може имати здравствене користи. Она је традиционално коришћена у народној медицини за лијечење прехлада, као средство за масажу у случају болова у мишићима и зглобовима, али и као средство за дезинфекцију рана.
Многи старији људи тврде да им чашица ракије ујутро „одмаже крв“ и побољшава циркулацију. Истраживања су показала да ракија садржи антиоксидансе који могу помоћи у борби против слободних радикала у тијелу. Осим тога, мала количина ракије може подстаћи варење, посебно након тешких и масних оброка.
Иако је важно конзумирати ракију с мјером, јер претјерана употреба може довести до здравствених проблема, њен утицај као традиционалног пића и дио народне медицине остаје дубоко укоријењен у свијести народа овог поднебља.
Симбол насљеђа
Прављење ракије је више од обичног процеса производње пића. То је дубоко усађена традиција која повезује генерације и слави природна богатства Балкана. Ракија представља симбол српског насљеђа, пиће које говори о историји, култури и животу на овим просторима. Она је начин да се сачува оно што нам природа даје, али и да се окупимо око огњишта и уживамо у заједничком раду.
(www.palelive.com)
