Огласи
ЗВОРНИК – Недавно је покренута иницијатива за ренструкцију пруге Добој-Тузла-Зворник и даље према Србији, за чију би реконструкцију требало обезбиједити око 500 милиона евра.
Састанку су присуствовали представници Савјета министара, Републике Српске, Федерације БиХ, те преставници фирми које управљају жељезницама Републике Српске и Федерације БиХ.
На том састанку је констатовано да би реконструкција наведене пруге била јако битна и исплатива за привреду, као и за оживљавање путничког саобраћаја како би грађани цијеле регије могли да користе и жељезнички саобраћај.
Сваки покушај градње и изградње ове пруге, посебно од Тузле до Зворника, имао је и своју мрачну страну, јер је сваки почетак њене градње завршавао ратом, а када је завршена и стављена у функцију почео је грађански рат у БиХ.
У наредних неколико редака подсјетићемо на историјске детаље градње жељезниче пруге Тузла-Зворник, што је веома интересантно, иако је о градњи ове „уклете пруге“ и раније писано, што значи да ова пруга више није уклета и да ће служити потребама и привреде и грађана, што јој је и основна функција.
НАВРШИЛЕ СЕ 32 ГОДИНЕ ОД ИЗГРАДЊЕ ОВЕ ПРУГЕ
Ове године навршавају се 32 година од изградње жељезничке пруге Зворник-Тузла, посљедње пруге изграђене на тлу бивше Југославије, којом је у протеклом периоду превезено више милиона тона разне робе.
Прва жељезничка композиција која је овом пругом прошла 18. јануара 1992. године превозила је из Фабрике аутомобила Сарајево, познатије као ТАС, прву испоруку тада популарних аутомобила „голф два“ за Њемачку.
Радове на овој прузи прво је започела Аустроугарска, наставила Краљевина Југославија, а завршила СФР Југославија. У два наврата градњу ове пруге прекидали су Први, затим Други свјетски рат, да би након њеног завршетка почео грађански рат у БиХ.
Намјеру Аустроугарске царевине да пругом повеже Тузлу са Зворником прекинуо је Први свјетски рат, али су радови, вјероватно, због великог војног значаја ове саобраћајнице, настављени и у току рата, односно до слома ове монархије.
У близини Тојшића, општина Калесија, а недалеко од Тузле, још постоје трагови жељезничке трасе из тог времена.
На улазној страни тунела „Крижевићи“ код Зворника сачувана је плоча из 1940. године која означава други неуспио покушај изградње ове пруге, чији су почеци градње, стицајем прилика, старији од једног вијека.
Краљевина Југославија почела је радове на овој прузи 1938. године и у том периоду је прокопано и у функцију стављено 146 метара тунела „Крижевићи“ са зворничке стране.
Градилиште у Цапардама које је радило на пробијању тунела са друге стране бомбардовано је 6. априла 1941. године. На том дијелу урађено је пет километара пруге и неколико бетонских пропуста, који и данас постоје.
ТРЕЋИ ПОКУШАЈ
Градњу ове пруге, у трећем покушају, која је дугачка 45,3 километра, почела је бивша Југославија 1986. године, док је за нешто више од два мјесеца након њеног завршетка почео грађански рат у БиХ.
Бивша Југославија је у градњу ове пруге, према процјенама, уложила око 120 милиона долара.
Из трећег покушаја, градитељи и омладина из некадашње Југославије, успјели су да заврше пругу, која је након тога стављена у функцију.
Тек што је градња пруге завршена, односно након нешто више од два мјесеца када је њом прошао први воз, у БиХ је букнуо грађански рат /1992-1995/, па се, на неки начин, неријетко говорило да је ово „уклета пруга“, која својом изградњом „најављивала“ нови рат.
Због грађанског рата у БиХ /1992-1995/ пруга није била у функцији све до 25. јануара 1999. године, када је први воз са 15 вагона натоварен угљем кренуо из Тузле преко Зворника за Нови Сад.
Први воз новоизграђеном пругом, који је возио машиновођа Недељко Малешевић, стигао је из Тузле до Зворника за 55 минута са просјечном брзином од 50 километара на час.
На Жељезничкј станци „Зворник Нови“ тај воз дочекао је шеф ове станице Никола Радовановић.
Највећи поједини објекат на овој прузи јесте тунел „Крижевићи“ који је дугачак 4.912 метара, док се на прузи налазе још четири тунела укупне дужине 821 метар, као и осам мостова укупне дужине 548 метара.
Велики допринос изградње и завршетка пруге имале су радне акције на којима је учествовала омладина из бивше Југославије.
Представник тадашње Савезне омладинске радне акције за информисање и новинар који је пратио догађаје на изградњи ове пруге Мишо Лазаревић наводи да је на омладинској акцији од 1986. до 1992. године пругу градило 150 бригада са 6.349 младих из свих крајева бивше Југославије.
Он је подсјетио да су радови на градилишту тунела „Крижевићи“ почели 19. априла 1986. године, док је првих 200 метара жељезничких шина постављено 24. септембра 1987. године, односно 17 мјесеци након што је првим крампом означен почетак радова на овој радној акцији, која је и посљедња Савезна радна акција у бившој Југославији.
Послије свих ових навода, пруга Зворник-Тузла, па све до Добоја, заслужује рехабилитацију.
(www.palelive.com / Срна)
