Огласи
У издању Удружења стрип аутора и обожавалаца стрипа Републике Српске „Девета димензија“ ускоро ће бити објављен стрип албум „Споменко – Прича о једном дјетињству“, посвећен трагичној судбини Споменка Гостића, најмлађег борца Војске Републике Српске.
Стрип је писао талентовани Никола Видачковић, док су цртачки дио посла обавили Предраг Иконић и Здравко Кнежевић, а насловна страна је дјело Дејана Шијука. Стрип је, како истиче Предраг Иконић, настао из неформалне идеје чланова „Девете димензије“ да кроз форму стрипа одају почаст стварним догађајима из посљедњег отаџбинског рата.
– Одавно се у главама нас деветодимензијаша рађала идеја о неком стрип албуму са стварним епизодама из посљедњег отаџбинског рата у којима бисмо показали сав бесмисао истог. Здравко и ја смо често причали о Споменку и имали намјеру да урадимо неки краћи фрагмент из његовог живота. Онда се у причу укључио наш млади сценариста и пријатељ Никола који је у даху написао причу од скоро 50 страна. Знао сам да ће требати доста времена за један такав албум, али није било повратка. Рад на стрипу трајао је двије године са неким прекидима. Велики је то подухват с обзиром на то да сви ми радимо неке друге послове, имамо породице, а стрипом се бавимо из љубави, онда кад уграбимо који слободан тренутак – рекао је Иконић.
Прича прати посљедњу годину Споменковог кратког живота кроз све оне познате чињенице, од његовог прикључења нашој војсци, преко рањавања до трагичне погибије, али Иконић истиче да је и умјетничка фикција дала свој допринос.
– Као и у сваком умјетничком дјелу, и овдје има слободе јер смо комплетну причу испричали кроз сјећања двојице Споменкових сабораца које смо измаштали, али многи ће се у њима препознати вјероватно. За њихов визуелни изглед позајмио сам стварне ликове мојих пријатеља и радних колега, такође ветерана отаџбинског рата, Млађена и Раденка. Мали омаж легендарном глумцу Гордону Кеју (серија „Ало, ало“) и борби против окупатора дао сам кроз лик власника кафане у којој се одвија дио радње. Учесник сам отаџбинског рата све вријеме његовог трајања, био сам пар година старији од покојног Споменка, тако да сам рад на овом стрипу цртао сјећајући се и својих догодовштина, страхова, жеља… Ми смо дужни нашим покојним саборцима, као и нама самима и историји српског народа да радимо овакве стрипове и пишемо овакве приче. Многи се устручавају, избјегавају, шкакљива је и још свјежа тема – нагласио је Иконић.
Стрип карактерише већ препознатљив Иконићев цртачки стил, једноставних, чистих линија и наглашене динамике, посебно у сценама рата, док је млади, али јако продуктивни и талентовани сценариста Никола Видачковић надахнуто написао сценарио који без банализације и патетике на врло емотиван начин прилази једној тешкој теми. Како он сам истиче, није било дилеме да се овако важној и осјетљивој теми мора прићи из антиратног угла како би се истакла трагедија дешавања која су довела до једне преране смрти.
– Прије свега желио бих да нагласим како стрип албум „Споменко – Прича о једном дјетињству“, који данас имамо срећу да видимо испред нас, није само још једна ратна прича. Напротив, ово је у самој својој сржи једна антиратна одисеја јер, како и сам наслов каже, сјећамо се једног дјетињства које је прво прекинуо сукоб, а онда и, на нашу велику жалост, смрт. Ако икада неко буде упоређивао наше дјело са неким другим, волио бих да то буде са руским филмом „Дођи и види“. Наравно, у питању су потпуно различити медији и продукцијске могућности, али основна премиса је иста, грозоте рата и посљедице које остављају на животе дјеце. Тако нешто би значило да сам успио у својој намјери приликом писања – рекао је Видачковић.
По ријечима сценаристе, иза писања и цртања ове приче није стајало ништа друго осим личне жеље аутора да на неки начин утичу на већ бесмртну слику дјечака ратника и да се његово име никада не препусти усуду времена, напротив, да се с поносом спомиње док је свијета и вијека.
– Иза самог писања и цртања овог стрипа стајала је лична и крајње искрена жеља да Споменку кажемо једно велико хвала за његову храброст и жртву те, као што сам и написао у албуму: „Драги наш Споменко, заслужио си боље, заслужио си најбоље, боље нисам умио, праштај“. На крају морам да искористим медијски простор који сте нам дали и да истакнем да, упркос чињеници да Пеђа, Здравко и ја ни у једном тренутку нисмо помишљали да тражимо неку врсту новчане надокнаде за наш рад, сами трошкови штампе су изузетно велики и било би јако тешко да ово дјело угледа свјетло дана да није било многобројних спонзора који су подржали наш пројекат – истакао је сценариста.
Стрип аутор, публициста и организатор бројних школа стрипа Здравко Кнежевић Кнез дао је свој допринос овом албуму кроз надахнуто одрађено туширање табли, иако каже да би волио да никад није имао прилику да ради један овакав албум, али, нажалост, историја се код нас превише често понавља на мрачан и страдалнички начин, не бирајући жртве.
– Историја се понавља. Понавља се свуда, али посебно у крвавом, ужасном бесмислу ратног вихора. Гледам малог Момчила Гаврића како је ручицама обгрлио чизме команданта Дринске дивизије говорећи: „Чико, немојте ме оставити. Све су ми побили, остао сам сам“. Гледам, а видим и чујем Споменка неких 75 година касније: „Ја више немам нигдје никог свог“. Гледам, и у некој измаглици свијести, док туширам ове табле стрипа о дјечаку хероју са озренских литица, кроз подсвијест чујем грување топова, фијук граната, њиштање коња и видим његов стакласт поглед упрт у небо. Тај плавокоси малишан одавно не хода својом рођеном планином, његове стазе су зарасле у шипражје… Али наше сјећање на његово херојско и пожртвовано дјело ће заувијек остати у нашим срцима. Због тога смо и нацртали овај стрип, то је једино што смо ми били кадри урадити њему у спомен… И свој другој дјеци страдалој у бесмислима ратова, јер знам да је он сад на неком бољем мјесту заједно са Гаврићем, Бухом, Сирогојном, и са свом другом дјецом несталом у вихору ратова… – рекао је Кнежевић.
Стрип је завршен у децембру прошле године, како аутори истичу, план је да датум изласка буде 20. март ове године, на дан када је Споменко погинуо и када ће организовано посјетити његов гроб. Стрип албум неће бити у класичној продаји у стрипарницама или књижарама јер нема цијену, а план аутора је да се организују хуманитарне промоције у свим заинтересованим градовима и општинама Републике Српске, гдје би посјетиоци куповали стрип по некој произвољној цијени, а комплетан приход од продаје на крају ће бити уплаћен у хуманитарне сврхе.
Штампање стрипа помогли су Кабинет предсједника Републике Српске, „Гросс“ д.о.о. Градишка ПЈ Рудник олова и цинка Сребреница, општина Источно Ново Сарајево, град Приједор, Туристичка организација града Источно Сарајево, ЗД „ИРЦЕ“ а.д. Источно Сарајево, „ЕЛАС металексперт“ д.о.о. Бањалука, Србско сабрање „Баштионик“ Бањалука…
Поговор на крају албума написао је млади историчар Георгије Вулић, истраживач виши сарадник у Институту историјских наука Универзитета у Источном Сарајеву. Албум је у тврдом повезу на 45 црно-бијелих страна стрипа плус текстуални прилози, укупно 60 страница комплетног издања.
БИОГРАФИЈА
Споменко Гостић (15. август 1978 – 20. март 1993) био је војник и најмлађи одликовани борац Војске Републике Српске у Одбрамбено-отаџбинском рату. Посмртно је одликован Медаљом заслуга за народ Републике Српске.
Рођен је 1978. године у Добоју од оца Стојана и мајке Миленке. У Маглају је живио до девете године, када му се родитељи разводе, а он са мајком одлази у озренско село Горњи Улишњак да живи код баке Виде Митровић. Након смрти мајке од срчаног удара почетком рата и страдања баке Виде од бошњачке гранате, Споменко и његов старији брат Драган су се придружили ВРС. Приликом гранатирања положаја ВРС 20. марта 1993. године погинуло је пет војника, а Споменко је тешко рањен. Убрзо је преминуо. Сахрањен је са страдалим саборцима на сеоском гробљу Њиверак, Горњи Улишњак. О Споменку је 2016. снимљен документарни филм „Споменко на вјечној стражи“ у режији Миле Савића који је исте године објавио и књигу „Споменко и Озрен“.
(www.palelive.com / Glas Srpske)
