Огласи
Устав Републике Српске, донесен прије 32 године, ослоњен је на снажну политичку вољу Срба у БиХ и противљење да буду сведени на мањину, обесправљену, маргинализовану, понижену, која мора да беспоговорно слуша муслимане и Хрвате у БиХ, изјавио је професор уставног права Радомир Лукић.
Лукић је истакао да се Устав Српске ослања и на вољу Срба у БиХ изражену на плебисциту српског народа за останком у СФРЈ и јасном и снажном одбијању да се противуставном сецесијом БиХ прекрше Устав СФРЈ и Устав Социјалистичке Републике БиХ.
Ако та прва линија одбране није успјела да врати Хрвате и муслимане у БиХ за преговарачки сто Кутиљерове радне групе, Лукић је оцијенио да је успјела да буде темељ нове државе Републике Српске.
„На том Уставу, као основном или темељном закону, од марта 1992. године, а послије такозваног референдума о независности и суверености БиХ, на којем су гласали само Хрвати и муслимани, али не и Срби, постепено је почела да ниче структурно-организациона зграда Републике Српске и одржала се пуне 32 године“, подсјетио је Лукић.
Лукић сматра да Срби знају да без Републике Српске за њих нема будућности у БиХ и да би без ње били изложени различитим поступцима и механизмима расрбљавања и националне деградације.
„Сигурно је да нема тог лонца за таљење који ће Србе у Републици Српској преталити у Бошњаке или Босанце. Само што то не знају ни Хрвати и Бошњаци у БиХ, али ни странци. Да и једни и други мало погледају нашу историју, знали би да је расрбљавање немогућ процес. Али, одбрана од таквих насртаја је много лакша у Републици Српској и са Републиком Српском“, поручио је Лукић.
Лукић је рекао да су и Устав Републике Српске и Република Српска аутентичне, самоникле, аутохтоне и аутономне правне, политичке и историјске појаве, које нису увезене из Србије.
„Оне живе у Србима, и без Србије и са Србијом“, нагласио је Лукић и додао да су оснивачки акт Републике Српске и она сама данас су потпуно подржавани од Срба и великог дијела грађана других конститутивних народа и групе осталих који живе и раде у Републици Српској.
Лукић је подсјетио да је на данашњи дан прије 32 године Скупштина српског народа БиХ донијела и прогласила Устав Српске Републике БиХ чији је назив, а тиме и назив републике, промијењен у Устав Републике Српске.
Он је навео да су демократски изабрани представници српског народа Уставом Српске тог дана поставили посљедњу линију одбране од задрте, незналачке и слијепе намјере Хрвата и муслимана из БиХ, потпомогнутих првенствено сецесионистима из Словеније и Хрватске, па и из Македоније, али и једнако жестоко САД и Европске заједнице, данашње ЕУ, да Социјалистичку Републику БиХ отцијепе од Југославије и све их врате за преговарачки сто у оквиру Кутиљерове радне групе за БиХ и тако дају шансу миру и мирном и споразумном рјешењу политичког конфликта.
Послије 32 године, сматра Лукић, доста је жалосна чињеница да је све оно што је крајем 1991. године предложио португалски дипломата Хозе Кутиљеро као основу или као начела за преговоре о будућем уставном уређењу БиХ, заживјело у Дејтону.
„Могло је без крви, историјских завада и разарања. Срби су били и спремни и зрели за то. Други нису. Ни Хрвати, ни муслимани из БиХ, али ни САД ни ондашња Европске заједница. Нико од њих није одговарао за тај злочин против мира у БиХ. Нису вјеровали ни у одлучност Срба да Устав из папира преведу у стварност и да се боре и знањем, и поштењем, и образом и оружјем за овај Устав“, рекао је он.
Лукић је истакао да остаје слабашна нада да су из тога нешто научили, али су, изгледа, и даље слаби ђаци када покушавају да преварно, плитко и незналачки разграде Републику Српску одлукама неког самозваног Савјета за примјену мира, његовог Управног одбора, произвољним налозима високог представника или самовољним одлукама страних судија у Уставном суду БиХ, редовно у садејству са судијама Бошњацима, почесто и са судијама Хрватима, проглашењем подстанарског статуса Републике Српске у БиХ.
Он је навео да је Устав Републике Српске, за вријеме у којем је писан, био модеран темељни закон који не би устукнуо ни пред једним уставом који је доношен у том времену у Европи.
„Једном су покушали да Србима одузму статус конститутивног народа, па су добили Републику Српску. Сада покушавају да Србима одузму Републику Српску. Исход је на видику. Ваљда су нешто научили“, закључио је овај професор на Универзитету у Источном Сарајеву.
Скупштина српског народа БиХ донијела је 28. фебруара 1992. године Устав који је једногласно усвојен на темељима Декларације о оснивању, и који је гарантовао пуну равноправност и једнакост народа и грађана Републике.
Устав Републике Српске, који је уз одређене амандмане и данас на снази, донесен је прије избијања трагичних сукоба и једностраног бошњачког и хрватског проглашења независности БиХ након референдума који је одржан 1. марта и на којем нису учествовали Срби.
(www.palelive.com / Срна)
