Важно очувати српски идентитет и православну вјеру у Румунији

2

ИСТОЧНО САРАЈЕВО – Представници града Источно Сарајево боравили су у дводневној посјети румунском граду Араду гдје су разговарали са потпредсједником Савеза Срба у тој земљи Дарком Воштинаром о значају очувања српског идентитета и православне вјере у Румунији.

Самостални стручни сарадник за меморијализацију и културу памћења, историчар Свјетлана Самарџија положила је, у име градоначелника Источног Сарајева Љубише Ћосића, вијенац код спомен-обиљежја у Араду посвећено страдалим српским цивилима интернираним током Великог рата у злогласни аустроугарски логор смјештен у Арадској тврђави.

Градоначелник Источног Сарајева Љубиша Ћосић, који је због обавеза, био спријечен да отпутује у Арад, поручио је да је највећи број страдалих српских цивила интернираних у овај логор био управо са подручја БиХ, саопштено је из Градске управе.

„Ван научних кругова мање је позната чињеница да је више хиљада српских цивила скончало у једном од озлоглашених логора у румунском граду Араду, некада већински српском граду. У Араду их је сада свега 505. Срби у Румунији присутни су још од шестог вијека. Њихова дјелатност у областима културе и религије најбоље се огледа у градовима као што су Темишвар и Арад“, истакао је Ћосић.

Према његовим ријечима, у оквиру меморијализације и културе памћења, Градска управа је настојала да прикупи имена страдалих са подручја Сарајевско-романијске регије.

„Аустроугарска је у току Великог рата формирала око 300 логора, од којих се један налазио у Добоју и кроз њега је прошло око 46.000 људи, од којих се 13.000 никада није вратило“, навео је Ћосић.

Он је додао да је Арад био мјесто страдања 4.317 цивила.

„Обала ријеке Муриш била је њихова плава гробница, а данас се у Арадској тврђави налази војна база, па је обилазак гробних хумки омогућен само два пута годишње уз посебне дозволе. Остaje ово спомен-обиљежје и празно поље у случају да некада буде омогућен пренос земних остатка страдалих“, објаснио је Ћосић.

Он је навео да је подручје Темишвара и Арада било препознато у српској историји, о чему свједочи податак да је, након обнове Пећке патријаршије, улазило под њену јурисдикцију, као и то да је након уједињења српске цркве 1920. године Темишварска епархија остала под њеним окриљем.

Током посјете, представници града Источно Сарајево обишли су српски православни Саборни храм и двор Темишварске епархије, те Цркву Светог Петра и Павла у Араду, у чијој је изградњи током 19. вијека учествовала позната српска породица Текелија.

У име градоначелника Источног Сарајева, представницима Савеза Срба у Румунији и старјешини Цркве Светог Петра и Павла у Араду уручени су пригодни поклони.

У Румунији је, осим градске делегације, боравила и група професора и културно-просвјетних радника из Источног Сарајева.

(www.palelive.com / Срна)

Прати тему
Обавијeсти мe о
2 Коментара
Ugrađene povratne informacije
Pogledaj sve komentare

očuvati pravoslavnu vjeru u zemlji sa preko 80% pravoslavaca???zaista zanimljivo….bolje se vratite kuci, ne trošite naše novce i govorite o dokazanom genocidu nad pravoslavnom življu.koji su počinili naše ‘komšije’ handžar divizije!!!zlikovci i ubice sa kojima sarađujete, bagro izdajnička!!!

Наш народ је имао ту судбину да су му кости расуте по масовним гробницама по Европи и шире. Поменути геноцид је почео 1914. отварањем логора у Араду, Добоју, Матхаузену и на другим мјестима. Није само Јасеновац мјесто нашег страдања, нису само Кравице, нису само Ледићи. Ради се о систематском дугорочном плану. Стога, кад будеш слао дијете на екскурзију или будеш путовао негдје, распитај се да не леже ту негдје кости твог народа, па види да ли можеш некако одвојити мало времена да им се поклониш. Наше екскурзије иду у Шпанију, Француску и Грчку, а прече би било да обиђу Арад, Јиндриховице и Нежидер. Можда неће бити тако безбрижно и весело као на Азурној обали, али ће дјеца можда научити нешто, кад већ у школи нису.