Владика Атанасије – пророк свог времена

МОСТАР – Блаженопочивши владика захумско-херцеговачки и приморски Атанасије био је пророк свог времена и оставио је велики траг на православне богослове, речено је на предавању „Сјећање на богословски и књижевни рад владике Атанасија“ које је вечерас одржано у Музеју манастира Житомислић.

О богословском и књижевном раду владике Атанасија говорили су декан Православног богословског Факултета у Фочи Владислав Топаловић и декан Филозофског факултета Универзитета у Источном Сарајеву Владан Бартула, док је модератор био игуман манастира Житомислић Данило Павловић.

Игуман Данило рекао је да је ово друга година како манастир Житомислић организује сјећање на владику Атанасија који је обновио Епархију захумско-херцеговачку и поставио нове стандарде.

„Владика Атанасије био је слојевита и мултидисциплинарна личност, а вечерас смо жељели да се фокусирамо на његов богословски и књижевни рад. У наредном периоду бавићемо се и другим гранама којима се бавио владика Атанасије, попут литургије, патрологије и других научних области“, рекао је игуман Данило.

Он је нагласио да владика Атанасије са ове временске дистанце постаје све ближи.

„Све јасније га схватамо и све више увиђамо његову величину коју можда нисмо могли да сагледамо у времену када смо живјели скупа с њим. Данас видимо да је владика Атанасије човјек који нас је много задужио и који је имао невјероватан значај за православну богословску мисију“, рекао је игуман Данило.

Топаловић је рекао да је владика Атанасије био пророк. „Када за некога кажемо да је пророк, мислећи на неког књижевника, као што су Достојевски или Солжењицин, то можемо слободно рећи и за владику Атанасија. Треба избјегавати класичну дефиницију именице пророк која подразумијева људе који предвиђају будућност, што је опште банално мишљење. Пророк је у правом значењу неко ко је у стању да бескомпромисно, без додворавања, било коме говори истину и да је спреман да за ту истину умре“, навео је Топаловић.

Он је рекао да је владика Атанасије увијек опомињао и народ и властодршце и све актере друштвеног живота, као и људе на високим позицијама у Цркви.

„Његов говор већ по форми јесте пророчки. Сва његова богословска д‌јела о којима смо вечерас говорили су д‌јела која припадају жару пророчке књижевности“, нагласио је Топаловић.

Он је рекао да је владика Атанасије оставио велики траг на православне богослове.

„Надам се да ће његов утицај остати вијековима иза њега. Тек слиједи вријеме у коме ће он на прави начин бити вреднован у нашој теологији“, истакао је Топаловић.

Бартула је говорио о односу владике Атанасије према књижевности и умјетности, као и његовом књижевном стваралаштву, нагласивши да је његово д‌јело изузетно богато и вишеслојно и у богословском и у књижевно-поетичком смислу.

„Много тога што је написао, протумачио, објаснио јесте пар екселанс вриједност српске теологије и српске културе уопште. Ми из његовог богатог и слојевитог д‌јела можемо да видимо много онога што је нама важно ако хоћемо да на прави начин сагледамо српску књижевност и српску културу од средњег вијека до данас. Он се реферира на многе ауторе, како словенске, тако и српске средњовјековне културе, а прије тога и на античке и византијске писце, али и на савремену књижевност“, рекао је Бартула.

Он је напоменуо да је владика Атанасије један од највећих српских преводилаца са грчког језика.

„Владика Атанасије није само пуки преносилац значења са једног језика на други, него је истворемено и стваралац. Он тумачи, објашњава нам историју и генезу одређеног појма, те оставља српској култури вриједност – и теолошку, и филолошку, и књижевну и филозофску, од које имамо више научне користи“, рекао је Бартула.

Умировљени епископ захумско – херцеговачки и приморски Атанасије Јевтић упокојио се 4. марта 2021. године. Епархија захумско-херцеговачка и приморска од прошле године у марту у Требињу организује „Дане сјећања на владику Атанасија“.

(www.palelive.com / Срна)