Влажност ваздуха и здравље у Палама: Утицаји, изазови и рјешења

Пале су смјештене на надморској висини од око 820 метара и познате су по влажној клими, с великим бројем кишних и влажних дана током године.

Тренутно влажност у Палама износи 91,0%, а барометарски притисак се креће око 1.021,1 hPa. Влажност од 91% означава релативну влажност ваздуха, што значи да је ваздух засићен воденом паром до 91% од своје максималне капацитетне вриједности на датој температури.

Вриједност од 1.021,2 hPa представља атмосферски притисак. Нормалан атмосферски притисак на нивоу мора је око 1.013 hPa, тако да је 1.021,2 hPa мало изнад просјека, што указује на благо повишен притисак.

Овакви услови утичу на животе становника на више начина, а нарочито на здравље дисајних органа. Многи људи се жале на проблеме са синусима и дисајним путевима, а током пандемије вируса корона, бројна истраживања су показала да је велики број људи у овом подручју развио бронхитис или друге проблеме са плућима.

Овај текст истражује како влажност ваздуха утиче на здравље становника Пала, који су ризици и како можемо заштитити своје здравље и околину.

Влажност ваздуха у Палама

Влажност ваздуха је количина водене паре у атмосфери, и она има значајан утицај на комфор и здравље људи. Релативна влажност је од 60% до 80%. У Палама, просјечна годишња влажност ваздуха често прелази 80%, што се сматра високим нивоом. Овај опсег се сматра повишеним, али је често уобичајен у планинским и шумским подручјима као што су Пале.

Оваква влажност може бити узрокована природним факторима, као што су честе падавине и надморска висина, али и географски положај, јер су Пале окружене планинама које задржавају влажан ваздух.

Ниска влажност, која се рјеђе јавља у овом подручју, може узроковати сушење слузокоже и повећати подложност инфекцијама. Насупрот томе, висока влажност, попут оне која доминира у Палама, може погоршати алергије, астму и друге проблеме са дисањем. Поред тога, висока влажност ствара идеалне услове за развој плесни, гриња и других микроорганизама који могу изазвати здравствене проблеме.

Влажан ваздух је гушћи, што значи да је у њему мање простора за кисеоник и то може учинити дисање отежаним, нарочито за људе који већ имају осјетљиве дисајне путеве или проблеме са синусима.

Што се тиче атмосферског притиска, нормалан притисак на нивоу мора је око 1.013 hPa, тако да је 1.021,2 hPa мало изнад просјека, што указује на благо повишен притисак. То обично значи стабилне временске услове, без великих промјена. Атмосферски притисак може утицати на неке људе, нарочито оне који су осјетљиви на промјене притиска, што се често описује као „метеоропатија“. Промјене притиска могу да изазову главобоље, бол у синусима или општи осјећај притиска у глави.

Утицај влажности на развој болести

Висока влажност ваздуха, попут оне која је присутна у Палама, може утицати на развој разних болести, нарочито оних везаних за респираторни систем, поготово када се дода загађење ваздуха. Влажна средина представља идеалан амбијент за размножавање бактерија, вируса и гљивица, што доводи до чешћих инфекција дисајних путева, укључујући бронхитис, синуситис и астму.

Заједно с загађењем ваздуха, које обухвата честица, гасова и других токсичних супстанци, висока влажност може погоршати квалитет ваздуха и здравствене проблеме. На примјер, комбиновани ефекат влажности и загађења чини респираторни систем подложнијим инфекцијама, што може резултирати хроничним болестима као што је бронхитис. Ова упала бронха често доводи до кашља, отежаног дисања и производње слузи, чиме се погоршава опште стање обољелих.

Синуси су посебно осјетљиви на промјене у влажности, а код људи који пате од хроничних синусних инфекција, висока влажност може довести до зачепљености, главобоља и других симптома. Када је влажност висока, синуси се могу лакше упалити и задојити, што доводи до болова и притиска у лицу.

Такође, висока влажност повећава ризик од развоја алергија, јер доприноси ширењу полена, спора и других алергена у ваздуху. Алергијске реакције могу укључивати кијање, свраб очију, али и озбиљније симптоме, као што су алергијски ринитис и астма. Чак и особе без познатих алергија могу осјетити симптоме у условима високе влажности, јер алергени лакше циркулишу у ваздуху, чиме додатно оптерећују респираторни систем.

У овом контексту, неопходно је предузети мјере за контролу и смањење влажности и загађења, како би се побољшао квалитет живота и здравље становника.

Мјере за борбу против развоја болести

Иако се природни услови не могу у потпуности контролисати, постоје начини како можемо смањити негативан утицај влажности на здравље. Једна од кључних мјера је редовно чишћење јавних и приватних простора, јер плесан и прашина могу значајно погоршати респираторне проблеме. Унутрашњи простори, нарочито они слабо провјетравани, треба да буду редовно чишћени и дезинфиковани како би се спријечило размножавање микроорганизама.

У јавним објектима, попут школа, болница и канцеларија, треба обезбиједити правилну вентилацију како би се одржала оптимална влажност ваздуха и смањила могућност преношења болести. Коришћење пречишћивача ваздуха у затвореним просторима може помоћи у уклањању алергена и микроба, док употреба овлаживача или одвлаживача ваздуха може допринијети регулисању нивоа влажности у затвореним просторијама.

Треба узети у обзир и факторе спољашње загађености ваздуха. Саобраћајна загађења и индустријске емисије могу погоршати квалитет ваздуха и допринијети респираторним проблемима. Мјере попут повећања зеленила у урбаним срединама и смањења употребе фосилних горива могу помоћи у побољшању квалитета ваздуха.

Утицај на природу и смањење влажности

Иако потпуно уклањање влажности није могуће нити пожељно, можемо утицати на околину како би се смањио негативан утицај влажности на људе. Једна од мјера је пошумљавање околних подручја, што може помоћи у апсорпцији вишка влаге и побољшању квалитета ваздуха. Зелени појасеви око урбаних подручја могу послужити као природни филтери који смањују концентрацију алергена и полена у ваздуху.

Замјена црногоричних шума листопадним дрвећем је такођер јако битна. Црногорична стабла као што су јеле и борови испуштају влагу током цијеле године, што може допринијети влажнијој микроклими. Замјена дијела ових шума са листопадним врстама, које испуштају мање влаге током хладнијег дијела године, могла би теоретски смањити влажност током зиме и јесени.

Одржавање већих отворених зелених површина и травњака може помоћи да се смањи укупна влажност у односу на густе шуме. Теоријски, сјеча одређених појасева шума би могла да побољша циркулацију ваздуха у неким дијеловима и смањи локалну влажност, али то је сложен подухват и могао би имати негативне ефекте, као што су повећана ерозија и губитак стабилности земљишта. Планирање насеља и урбаних подручја тако да се избјегава блокирање вјетрова и омогући боља циркулација ваздуха може побољшати услове у појединим дијеловима Пала.

Иако неке од ових мјера могу утицати на локалну микроклиму, значајно смањење укупне влажности на Палама било би веома тешко постићи, јер је влажност у великој мјери резултат географских и климатских услова који се не могу лако промијенити.

Чак и када би се сјеча шума и измјена вегетације спровели у великом обиму, то би могло имати негативне посљедице по животну средину које би превазилазиле користи у погледу смањења влажности.

Важније је радити на адаптацији и прилагођавању животних услова кроз побољшање квалитета ваздуха и коришћење природних предности које Пале нуде, као што су свјеж ваздух, планински амбијент и присуство велике количине зеленила.

Зашто се онда за Пале каже да су ваздушна бања?

Иако је влажност ваздуха на Палама данас висока, некадашњи статус Пала као ваздушне бање у доба Аустроугарске и касније Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца има своје коријене у специфичним климатским и природним условима, који су били повољни за лијечење и опоравак, посебно у контексту здравствених проблема респираторног система. Ево неколико разлога зашто су Пале у то вријеме сматране ваздушном бањом:

– Чист ваздух богат кисеоником: Велике шуме на Палама, посебно оне са црногоричним дрвећем попут јела и борова, производе велику количину кисеоника и фитонцида (биоактивних супстанци које биљке ослобађају). Ови фитонциди имају антисептична својства која могу повољно утицати на респираторне органе и опште здравље. Вијековима су се људи на овим просторима ослањали на овај свјежи, шумски ваздух за опоравак од респираторних обољења попут бронхитиса и астме.

– Планински ваздух и притисак: Пале су на надморској висини од око 820 метара, што значи да је притисак ваздуха нешто нижи него у низијама. Овај планински ваздух је био посебно цијењен у вријеме када је лијечење респираторних болести подразумијевало боравак на свјежем, разријеђеном ваздуху. Таква висина омогућава чистији ваздух, са мање загађења и патогена који су обично присутни у урбаним областима.

– Феномен шума и ефекат хладнијег ваздуха: Иако су Пале влажно мјесто, велике шуме и планински масиви могу допринијети нижој температури током љета, што је у комбинацији са свјежим планинским ваздухом чинило пријатнију и здравију климу. Влажност ваздуха тада није била доживљавана као проблем, јер није било савремених извора загађења који би утицали на стварање непријатног осјећаја тешког ваздуха, као што је то данас случај у урбаним срединама са високом влажношћу.

– Природно окружење и терапијски ефекат природе: Боравак у природи и окруженост мирним шумским предјелима, са звуковима потока и водопада, има терапијски ефекат на психичко и физичко здравље. Људи су тада често долазили на Пале да „побјегну“ од градске гужве и загађеног ваздуха у градовима као што је био Сарајево. Оваква природна окружења доприносе смањењу стреса и побољшању општег здравља.

– Историјски контекст и лијечење туберкулозе: У вријеме Аустроугарске, лијечење туберкулозе и других плућних обољења подразумјевало је боравак у мјестима са чистим, свјежим ваздухом. Зато су многи људи долазили на Пале, као и на друга планинска мјеста, јер се сматрало да такав ваздух помаже у опоравку и јачању организма.

Иако је влажност висока, у комбинацији са чистим планинским ваздухом, густим шумама и здравом природом, Пале су пружале изузетно пријатну микроклиму која је одговарала људима који су тражили здравствене благодети. То је разлог зашто су Аустроугари и касније Срби сматрали Пале ваздушном бањом, чак и ако су климатске прилике имале неке елементе који би данас могли бити изазовни.

Закључак

Проблем влажности ваздуха и њеног утицаја на здравље становника Пала захтијева свеобухватан приступ. Иако не можемо потпуно контролисати природне услове, можемо побољшати квалитет ваздуха кроз боље планирање, одржавање јавних и приватних простора, као и очување природе.

Важно је развијати иницијативе за унапређење инфраструктуре, укључујући редовно чишћење улица и одржавање зеленила. Стварање зелених површина, попут паркова и башти, не само да побољшава квалитет ваздуха, већ и доприноси општој добробити становништва.

Сви појединци и институције треба да се ангажују у подизању свијести о значају екологије и примјени савремених рјешења за смањење негативних ефеката на здравље. Образовни програми и кампање које подстичу заштиту околине могу играти кључну улогу у овом процесу.

Сарадња локалних власти, здравствених институција и грађанског друштва је неопходна за успостављање ефективних стратегија. Улагањем у одрживи развој и еколошке иницијативе, можемо створити здравију будућност за све становнике Пала, побољшавајући квалитет ваздуха и квалитет живота у цјелини.

(www.palelive.com / Пише: Станишић Владимир)